kraj jezera jedna kuća mala,tu je ona dragog čekala...pjevušio je na pisti zagrebačka aerodroma iščekivajući slijetanje zrakoplova Guimareš,a u njemu bogate prtljage u liku,djelu,a i kopačkama,kapitalca El Soudanija,brigadira u šesnaestercu,boga i batine nalaženja,ne i snalaženja u šansi,kralja poluprilika i kako ga sve drugačije nisu nazvali
avion je kasnio sat vremena,Kruno nije skrivao nervozu.jeo je nokte ko koštice i pomalo pjevušio:
...obećo je da će doći i da će joj prsten donijeti
a onda se ukazao boing 747 i rutinirano se prizemljio,pa usporio i počasno zarola lijevo desno te naglo stane drito ispred Krune.u stavu pozor Kruno isprati osoblje i dva putnika sa psom.konačno iziđe i neponovljivi El Soudani i započne sa prijavkom:
-"
Je sais que c'était vous m'avez dit de vous, et j'ai vu votre photo dans les journaux s'attendre a des problemes si j'obéis parce que je serai votre serviteur en moi l'entraîneur votre capacité souleve tout le respect et vous etes l'un des football de quelques entraîneurs Romantics m'a dit Vahid" ili po naški
-"znam da si to ti.govorili su mi o tebi,a i vidio sam tvoje slike po novinama.očekujem probleme ukoliko neću biti poslušan i zato ću biti tvoj sluga.u meni trener tvojih kapaciteta pobuđuje sav respekt,a da si jedan od rijetkih nogometnih trenera romantičara potvrdio mi je Vahid"
dirnut sam tvojim izlaganjem dragi El Soudani.obećajem da ću te marljivo učiti i trenirati i biti vjeran,iskren trener.na tebi je da se nametneš i osiguraš mjesto u ekipi
[uredio abidal anebi - 27. svibnja 2013. u 19:15]