Splićanin Ilija Šajtović, poznatiji kao Čika Šaja, kao jedan od "viđenijih" pripadnika Torcide ide na utakmice Hajduka. Ipak, kako kaže u intervjuu za Kurir, navija za Hajduk, ali živi za Partizan! Ovaj 30-godišnjak, kome je zbog izazivanja nereda na utakmici Lige šampiona Hajduk - Debrecin zabranjen ulaz na sve stadione u Hrvatskoj, tvrdi da je hrvatski nacionalista, ali da to ne utiče na ljubav prema klubu iz Beograda.

		TETOVAŽA NA RUDIMA Dokaz da voli klub iz Humske Šaja ima "crno na belo", jer je istetovirao PFC (Partizan Football Club) na grudima. - Tetovažu sam uradio još kad sam bio klinac u Vukovaru. Ne izgleda baš najbolje, ali mi je draga i ponosan sam na nju! VEROVATNO BI ME ZAKLALI Da li si imao problema s navijačima drugih hrvatskih klubova zbog ljubavi prema Partizanu? - S njima bih imao problema i zato što sam sa Torcidom, a zbog Partizana bi me verovatno zaklali. Ali, da bi im to pošlo za rukom, mora da ih bude više, jedan ne bi imao šanse.

- Rođen sam u Vukovaru i, s obzirom na to da je to mešovita sredina, moje komšije su bili Srbi. Oni sa kojima sam se družio, navijali su za Partizan i uz njih sam zavoleo taj klub. Kad sam se 1995. preselio u Split, postao sam član Torcide i navijač Hajduka, ali Partizan je ostao moja prva ljubav.

Da li je rat uticao na tvoju ljubav prema Partizanu?
- O ratu ne želim da pričam. Kad se zakuvalo, otišao sam sa roditeljima u Nemačku, ali sam ostao u kontaktu sa drugovima iz detinjstva. Možda se zato moja ljubav prema Partizanu vremenom učvrstila, rat nije uticao na to što je klub za koji navijam iz Srbije.

Kako su reagovali tvoji prijatelji iz Torcide kad si im to rekao?
- Kad sam počeo da idem na utakmice sa Torcidom, prvo sam stajao sa strane i posmatrao šta se dešava, a onda sam se zbližio sa ljudima koji su moji vršnjaci. Najpre nisam nikom pričao da volim Partizan, a kad sam to saopštio svojim prijateljima, nisu mi verovali, mislili su da ih zajebavam. U početku su me neki osuđivali, ali su vremenom prihvatili jer su me upoznali, poštovali su činjenicu da sam puno toga prošao s Hajdukom i Torcidom. Donekle sam imao sreće i zbog toga što u Splitu postoji još jedan sličan slučaj, a to je Jozo Grobar, takođe veliki navijač Partizana koji je sa Torcidom išao na utakmice. On mi je na neki način utro put i zbog njega su i mene lakše prihvatili na tribini. I sad se ponekad dogodi da se zakačim sa nekim zbog Partizana, ali, to su pijana posla - kako dođe, tako i prođe.

Da li ste Jozo i ti postali prijatelji?
- Jesmo, eto baš pre neko veče smo bili na koncertu Dragane Mirković. Kad smo se upoznali, nismo znali da obojica navijamo za Partizan. Čuo sam da Jozu zovu Grobar, ali mislio sam da je to iz nekih drugih razloga. Kad smo postali prijatelji, Partizan nas je samo zbližio i to nam je još jedna tema za razgovor. Na zidu u njegovoj sobi i danas vise dresovi Partizana i Hajduka.

Kako bi definisao svoj odnos prema Hajduku i Partizanu? Koji klub ti je bliži?
- Volim Hajduk i na utakmice idem sa Torcidom, ali, za Partizan se živi, on mi je u srcu. Kad bi slučajno međusobno igrali, ne znam za koga bih navijao. Verovatno bih otišao na istok i mirno gledao utakmicu.

Da li si bio na nekoj Partizanovoj utakmici?
- Nisam, bilo je komplikovano da početkom devedesetih Hrvat dolazi u Beograd i ide na stadion. Sad imam veliku želju, ali to mi zvuči nestvarno. Ja sam prvo Hrvat, pa tek onda navijač Partizana, nisam siguran kako bi me prihvatili i da li bih imao problema.