Evo, metnimoreć, ja se bavin trgovinon od trineste godine pa mislin da iman neku kakkonokažu kompletenciju govorit o tin stvariman svejedno bila rič konkretno o bešavnin cjevima, sanitarnoj opremi, dinjan ili - ko ovde - igračiman.

Iđemo poć o toga da nan je cilj zaradit i na svaki način bit u plusu na kraju godine (ko u mene u firmi i u svakoj drugoj) ili ovdek na kraju tog prelaznog roka. I, e šta nan triba da bi nan račun štima? Reka bi, vako:

1. igrače bi tribalo kupovat što jeftinije a prodavat što skuplje Svi se s time slažemo. Pritom je unda logično da uzimamo što više naši mladi igrača iz našega vrtla ilitiga omladinske škole. Oni su za nas skoro džabe - stoje kod ćaće i matere, dademo in za kartu od autobusa i parstotin kuna za pivu ili čevape (šta god oće) i ako se - teorecki govorin - ijedan proda kako smo zamislili već je nadomirijo što smo uložili i u nj i u deset-dvajest ostali. Tribalo bi jednog prodat dok još nije zrijo da bi ima za ove druge uhranit i dat in kakav-takav ugovor pa i unda prodat jer su skuplji tada. Nu, u ovoj varijanti nikako ne bi tribalo uzimat robu u koncesiju - ko rećemo Carevića - jer zauzima ti misto na polici a nit je tvoje nit ćeš išta inkasirat. Kliko znan najmanitije izigravanje ovog načela se uvik događa kod oni naši nesritni suparnika iz Maksimira koji ne da nisu firma nego neće nikad ni bit. Uzelo Novotnija platilo ko Svetog Petra kajganu, on izvrnijo nogu i sad ševa po moru s nekon curon i jebe mu se... To triba izbjegavat! (mislin, ne ovo zadnje nego taku trgovinu)     

2) Plasman robe, marketing  Rećemo, ko u svakoj trgovini, triba nan izlog. Kupac bi mora vidit robu a ne da mu mi sad pričamo: brz, lip, pametan, dobro uči, more poist loptu itakodalje. Naša liga je tu tanka jer ako je da pet golova protiv Kamena jebbe se ovome što bi ga uzejo za to jer ko zna išta o Kamenu.  A najbolji je izlog reprezentacija. E, tu ne moremo skoro ništa jer oni to određuju u Zagrebu i tamo, osim toga, skoro niko ne zna dobro hrvatski pa pitanje je kako bi se naš i snaša ako bi ga i zvalo. Šteta, jer poslije onog Svjetskog prvenstva u Francuskoj mogla se prodat i ševasta krava pod livo krilo! Ostaje nan, znači, neka mogućnost u evropskin kupovin di nemeremo prodrit nikako u zadnje vrime.

3. direktna prodaja (dajrekt sejlz)  Jedino nan je rješenje ić na rič i radit s ljudiman koje znademo (košto uvik u poslu preporučujen) Nu, konkretno iz Bosne dosta igrača otra u Francusku jer je tamo Vaha Halilhodžić pa ako bi se naša neki naš trener stručnjak da je negdi u svitu pa mi direktno njemu prodajemo jednog-dvojicu sčimen bi priskočili ove naše nedostatke u marketingu. Nu, srranje je što više nemamo nigdi nikoga nego većina naši ti trenera sad već čuva unuke po otocin i nemaju više ni mobitela.

4. poslovi dorade (lon poslovi)   Niko normalan nije za ovako poslovanje di u biti nami neko šalje robu (carevića, živkovića, Musu) na neku doradu, remont, neko otklanjanje nedostataka a mi unda robu vratimo ako se more popravit. I ne zaradimo ništa osim što pucamo na rezultat kojega, naravski, nema. Ali to i je tuga jer, jebajiga, mi moremo prodat igrača vanka jedino ako je tamo već bijo pa sad ga vratilo u nas ko u Toplice, da se oporavi.

suma sumarum: nit smo firma nit o tomu triba mislit. e, pa nek unda igraju naša dica pa makar nikad ne izašla iz kuće. Ranili ih do četrestpete ko moj tetak Šime onog svoga mamlaza! Pa šta unda!