To sam mislio za sutra, nešto san tražija po tražilici, ali evo...
Počet ću ab ovo. Od magičnog kvadrata, kako su ga, trautamatizirani prošlosezonskim Hajdukom, neki čak nazivali. Da je osta u istom sastavu, mislim da bi danas kritike na račun Vulića bile znatno tiše. Ali šta je tu je, Niko je mora otić, odgovorni su mu morali nać zamjenu, a trener je mora po drugi put sl*gat igru, šta je mukotrpan proces.
Doša je Mario Carević, po meni jedini igrač koji bi eventualno bio sposoban nosit Hajduk do titule.
Može trčat, borben je. Jedan od najboljih driblera u HNL, ima iznenađujuće uspješne prodore 'glavom kroza zid'. Naravno, po igračkoj inteligenciji i pregledu igre nije ni blizu Kranjčaru, poznata je njegova mana.
Zapravo, ja mislin da se on izgubi tek kad odlipi glavu od poda.
Izvjesno je da tako nikad neće postat europski igrač, ali za Hajduk je dobar. Svakako bi bilo dobro otkupit njegov ugovor.
Zadnji vezni u takozvanom rombu je Dario Damjanović. Neviđeni antitalent, za kojega želim da što prije ode ća, ali o tome možemo izvan ove teme. Činjenica je da to može klapat, a kad on izostane Vulić složi nešto još gore, tako da mi ne ostaje nego pomirit se s tim.
Povratak Muse nam je puno značio. Imao je i on problema (da nije ćelav s tukcom Miladinom bi posidio), ali sve u svemu donio je dosta dobroga.
Ima 34 godine al trči i ako za par miseci bude približno toliko radija nema straha u kupu UEFA. Tehnika dobra, točan i miran pâs... samo ne može sam od sebe proć igrača, ono u dva koraka.
Zato još predbacujem Grgiću šta nisu maksimalno uprli dovest Jerteca. On pravi prednost, on bi bio atrakcija za publiku i, kraj Muse, bi bio donio veliki napredak u igri.
Balatinac je osta dužan. Tu smo kvit, haha. Tehnički je na razini svog radnog mista(polušpic), ali nema baš sluha za igru. Po prirodi kratak, uvik kasni za tu jednu "dobu", tako da ga lako izblokiraju. Sam rijetko gubi balune, ali ih gubi onaj kojemu doda.
Njega je zaminio Rubil, koji je doveden treneru za ljubav. Vulić je veliki hajdukovac i tim više me čudi kako može igrače takvog profila dovodit u Hajduk. NN, 26 godina, igrač bez prošlosti i bez budućnosti, nije zadovoljio ni u drugoj japanskoj. Nisam ga htio napadat zbog toga prije nego što vidim na svoje oči, možda je stvarno neshvaćeni genij, ali u maksimirskom derbiju bio je *daleko* najgori igrač. Protiv Šibenika je i tv-komentatoru bilo neugodno, pa ga je mora hvalit za "nevidljive zadatke".

Sad bi triba nešto i sumirat, 4-4-2 je za ovaj Hajduk najbolja formacija, u to nema sumnje, dokazalo se u prvenstvu. Tu i individualne manjkosti naših igrača sakrije jedna širina igre.
Taj sustav je i Vulićevo primarno opredijeljenje. Kad su zdrava 4 asa zna se sve.
Međutim, zbog kartona i ozljeda često fali neko. I tu Vulić radi svoju najveću grešku. Umisto da jednostavno stavi drugog veznog igrača, on uvodi trećeg napadača. Logično je upitat se koja je svrha da Gabrić i Ljubičić(jesenas i Bačelić-G.) stoje u klubu, a nisu na posudbi(ili, otvorimo karte, na ulici ako ne valjaju)? Nisu potrebni, sve da se ozlijede Musa, Bušić i Jelavić, hej imamo Juricu Vučka.
Nije stvar u tome da imamo previše dobrih napadača(ta igrali su i Munhoz i Seka Blatnjak), nego se Vulić boji dat priliku mladima, ovom zadnjem valu.
Svaki put kad je Hajduk igra 4-3-3,  to se jednostavno nije dalo gledat koliko je bilo jalovo i dosadno.
Mi nemamo igrače za tu taktiku.
U 4-3-3 je baza da ova trojka stoji zgusnuto u sredini, a napad se širi koliko god može. U nas je obrnuto! Na centru nesritni Damjanović, a ova dva Musa i Carević raščeviljeni do auta, pravo mi ji ža gledat. U špici trojica ne znaju di će koji, pa stanu svi u 15 metara da mogu pljunit jedan drugoga, reka bi da se sto godina nisu vidili. Ali to je razumljivo, neće Bušić nadirat od kornera, niti će Carević glumit van Bomela. Trener se naprosto mora okanit nečega šta ne funkcionira već 15 utakmica.
Moje je mišljenje da sljedeću utakmicu tribaju započet Carević livo, u sredini Damjanović i Musa, a desno Gabrić. Za usporedbe s Modrićem bi dava žuti karton, ali ima mota. Nema neku tehniku, puno griješi u dodavanjima, ali je brz, ima moderne šeme kretanja, a najveća mu je kvaliteta šta je radišan. U trokutu s Musom i Pelaićom, di ga ja vidim, čuda bi radio šta se kaže.
Eto, to bi bilo to o "rombu".