Valjda nisi baš pratio 2. ligu do ove sezone previše (a pogotovo ne 3. jug prije 5 godina )... on je godinama i godinama bio njihov prvi vratar, 10 godina bar, a otac mu je bio i direktor kluba neko vrijeme. Tek je ove godine prepustio jedinicu skroz Andriji Vukoviću - dok se nije vratio u RNK, pa Bečiću.

A sad, zna li išta - vidit ćemo (ćete će).

Bile kvale za opstanak/ulazak u I.HNL. 
Iz II.HNL su bili prvoplasirani Samobor, Belupo 
A iz I.HNL Cibalia, Marsonia, Segesta

U grpubi su bili Cibalia, Segesta i Belupo 
U drugoj gupi su bili Samobor, Marsonija (i čini mi se Dubrovnik). U ovoj grupi je Samobor ostavario plasman u prvom krugu kvalifikacija preko Marse i Dubrovnika. Ta skupina se igrala u Kranjči.

U skupini CIB, SEG, S.BL u prvom krugu ništa nije rješeno sve tri tekme nerješeno (igrano u Maksimiru). Pa se onda tjedan dana kasnije igrale ponovljene kvalifikacije, i mislim da je sve odlučivano u zadnjoj tekmi Cibalia - Belupo.

Taj drugi krug ponovljenih je igran u Kranjči.
Međutim koliko da je Cibalia bila slaba i s nemotiviranim igračima Belupo je u Kranjču na zapadnu tribinu dovukao par tisuča "belupovih" navijača, svi bili u majcama s velikim otisnutim grbom SL.Belupa i staro i mlado i muško i žensko. Bilo ih je preko 4000 navijača. Sveukupno je bilo 6000.  Naši navijači su bili na istoku, ali ne vjerujem da je bilo blizu 1000 naših (500 možda) i uopće se ništa nisu čuli od decibela proizvedenih od belupovaca uz blagu pomoć alkohola, nevjerojatno veselu su atmosferu stvorili, kakvu nikada kasnije nisam zamjetio oko tog kluba osim tada protiv nas. I toliko su s tim navijanjem praktički "natjerali" svoje da nam Oliver Drvosek u 84 minuti zapečati sudbinu, kada su 6 min prije kraja uvalili za 2:0. (tada još nije bilo sudačke nadoknade). Za 1:0 je zabio Zupanac u 30 min. 

 Ma koliko Cibalia bila bezidejna da ovi nisu imali toliku navijačku podršku navijača sa zapadne tribine, mislim da bi naši nekako možda i dogourali do nekog izjednačenja i produžetaka. Ali onakvo navijanje, još dan danas mi zvoni u ušima ono: KO-PRI-VNI-CA, KO-PRI-VNI-CA uz bubanj devedeset minuta. Jbg, bilo pa prošlo, oprošteno, ali pamti se!

 Baš me je interesiralo kaj buš napisal ali fer si napisal.
Bil sam prisutan na svim utakmicama Slavena ne samo 4000-5000 bilo nas je više.
To je bila kolektivna euforija kad jedan klub iz malog grada ulazi u 1 hnl.
Da je bar to sad, kad smo u banani.