Je mi se sere od ovih "velikih" hajdukovaca, odma vidiš koja je ura kad on sebe smatra "najvećim" hajdukovcem.

Drugim ričima, falite me usta moja, vid me, nu me, ja san naj naj.

Prvo i prvo, govorit za sebe ili bilo koga da je "najveći" hajdukovac, može samo obični egoist, a to je forumaš rema dokaza u više navrata, te je najpametniji, te je najveći hajdukovac.

Ja, ja i opet samo ja.

Ja sve znan, odma na prvu vidin šta ne valja, a šta valja, dakle zacrta san sebi da je jedini izlaz da nas neko kupi, dakle ja najpametniji i najveći hajdukovac među ostalim hajdukovcima ne jebem živu silu dok se ne ispuni ono šta san JA zacrta, jer JA znan najbolje.

Dakle, kad se pokrene akcija "Naš Hajduk" odnosno projekt u kojem je sudjelova svako ko želi dobro klubu, odnosno svako ko je shvatija to ka poziv za boljitak kluba, JA sam uvidija kako to ništa ne valja, i JA kažem da to ništa ne valja stoga ću JA srat dokle god ne bude po mom.

Razmaženi, bahati okoti.

Kako vas nije sram govorit da ste realni ili veliki hajdukovci, a dali biste Hajduk prvoj štraci sa milijun Eura u džepu, samo da morete ka pravi čobani šta i jeste, serem vam se na istočnu tribinu sa koje jeste, upadat u nekakve kolektivne euforije, da možete navaijat za "veliki" Hajduk.

Pa koji ponos bi ja osjeća kada bi Hajduk ozdravija preko svojih navijača, koja bi to priča bila, koji bi to poduhvat hvalevrijedan bija.

Samo jebiga, to se neće desit priko noći, treba čekat, a kompleksi tuku, tukuuu direkt u čelo.

Bijednici, i ništa više, jedni bi Hajduk u stečaj, drugi bi da ga se nekom proda, pa kako vas nije sram? Pa kako to uopće može bit opcija?