ako ovu momčad s Pašalićem i Mikanovićem nazovete mlada ekipa onda sam ja mlađi punoljetnik.
i Milić je šta se tiče hnl-a već iskusnjara.
ova ekipa još je negdje glavom izgubljena u zagrebačkoj magli.
promjena sustava na poluvremenu nam je donila samo takav zamah u nastavku.
ovoj ekipi je potreban psiholog, ali pri tome ne triba zaboravljat ni struku, i ona je već od prije zrila za red seansi.
toliko o pljucanju nad prethodnom garniturom na klupi i isčuđavanju s njegovim potezima.
ovo je bio smišno, katastrofalno koliko je Hajduk jalov uopće u kreaciji igre i u polju i gradnji napada, za šlag na torti je
napadaji panike u svojoj obrani  i lutanje u oblacima di se igrač(Hrgović) slobodno šeta na vrhu šesnesterca,
i zabije gol, i to prizemno u bliži golmanov kut.(?). drugi spavaju pa može i on,Kale.
s punim pravom mogu reć da smo dobro i prošli, ovom prilikom od "goropadnog"  Zadra.

kad smo onako bili darežljivi kontra Osjeka, u međuvremenu pogubljeni i poniženi od Dinama u kupu,
red je da i Zadru izađemo u susret, koji je bija uza sav limit i milosrdan.
za nefalit, malo ćemo duže odmarat i ključne igrače radi kartona.

nekidan san reka da ih neće ni sve pobjede do kraja potpuno oprat od srama(ima li ga, kod mene ima) od
maksimirske blamaže, ali vidin da već od oko 60. minute ovo nije bilo ni truna probavljivo. sredina ko Slavonija,
ali uzorana kramponima Zadrovih igrača.
a trener koji onoliko gestikulira svakom pojedinom igraču tokom utakmice, ili je tokom vikenda se igra gluhih
telefona ili nije priprema ekipu za ovaj teren i ovu situaciju.
odigralo se ka prijateljska u Polači.

podrška peticiji, prst u uho igračima, noga u guzicu navijačima.
sramota za nered(nerad) na terenu i u glavama.
ni duzina milsova mlika ne mogu isprat gorak okus hoda u mukama, prije uzet "šetača" iz kredence i utopit
ljutnju u R-OH.