Tu se ja i ti nećemo nikad složit.
Svaki sportaš (99,9% zapravo svi osim Marija Pašalića) više manje  gleda na seba kao posebnost i bogomdanu osobu kojoj je vlastita karijera najbitnija - kod nekih je to izraženo više, kod nekih manje.

Npr. onaj na tribini misli da je bolji od onih na klupi, onaj na klupi misli da je bolji od onih koji igraju, a oni koji ima sporedniju ulogu, misli da je birniji od onih koji imaju glavne uloge, a oni koji imaju glavne uloge misle da su prerasli klub, a oni koji igraju glavne uloge u najvećim klubovima misle da su najbolji na Svitu. Nešto slično je s trenerima.

Sad, mali Maloku misli da sad i odma može igrat Ligu prvaka, ka šta Tudor misli da sad i odma može kormilarit Juventusom. Svaki od njih će prihvatit izazov i novce, jer jedan je život i jedna je šansa za uspit, zaradit i bit bolji.

Tako će Tudor odma prihvatit klupu Repke, ako mu se ponudi i ja ga apsolutno razumin, ka šta će Maloku odma prihvatit pare i jači klub ako mu se ponudi.

Ja počinjem od sebe, ja bi odma prihvatija bolju poziciju i bolji posal iako mi je ova radna okolina puno dala i puno pomogla. Ne bi za sto ili 200 kuna, ali za duplo veću plaću ili duplo veći profesionalni izazov se ne bi puno mislija.