Šoltin Hajduk :
Prvih devet utakmica primili četrnajst komada, u naredne dvajsčetri – dvanajst.
Od prosjeka : jedan i po, po utakmici, do toga da ga primamo svako drugu. Začepija je on to dobro.
Šta se odčepljivanja tiče, u tih istih prvih devet, devetnajst komada, malo više od dva po utakmici, u naredne dvajsčetri, još četesitri komada. Ni dvi golijade iz kupa nisu pomogle da bude priko dva po utakmici.
Prošlo je već dovoljno vrimena, uzorak je dovoljno velik da bi bija reprezentativan, pa mogu zaključit:
Šoltin rukopis mi dosta baca na Špacin. U „obrani određeno u napadu neodređeno“. Povratna trka je obavezna, minjanje pozicija kad se napada, dobar izlazak i polukontra, u situacijama kad nas protivnik prisili na povlačenje....
Drukčije je šta Šolta voli posjed, koji Špaci nije bija baš previše važan.
I drugo, baš Šoltina specifičnost:
Ko igra dva prednja vezna – profitira. Momčad radi tako da se najviše šansi za golove otvara tom dvojcu.
Rezime igre je taj da povratna trka svih, posjed, pa taman balun bija najviše kod zadnje četvorke i koncetracija u fazi obrane, garantiraju vrlo mali broj prilika za protivnika.
Sve skupa,Hajduk je teško pobjediva ekipa.
A prema naprid? Za sad se uzdamo u klasu Sušića, nadamo se da Benca i Velez mogu dat ruku u kontinuitetu i čekamo Vlašića i Franu.
Šolta je uspješno pribrodija par mini kriza i nije dozvolija da dođe do neke veće i duže rezultaske krize. Očigledno je da priča sa igračima i uspijeva tako odbrovoljit i dio onih koji u datom momentu griju klupu.
Konačni odgovor na pitanje kolko piza Šolta, ka i uvik dat će vrime i rezultat.
