Nemam pojma. Tabula rasa. Prazna ploča. Deboto. Da ne pišu dva prezimena. Balić i Vlašić. Dva klinca koji su u dvi godine prošli put od dominacije u kadetima, pa dominacije u juniorima, do dominacije u Hajduku. Bez sumnje, dva najbolja Hajdukova igrača ovo proliće. Sve to prije osamnajste.
E, i još, ne piše Hund, al bogami piše Mile. Čovik s kojin smo u napadu duplo bolji.
I to je to. Sve ostalo, upitnik do upitnika. Neki je veći, neki je manji, ali sve ostalo su upitnici.
Uključujući i novog trenera. Koji je i sam sebi upitnik, jer nema pojma kakvi je ka prvi trener.
Pamtim dvi velike priče, di je bilo „prvo pa muško“. Božidar Maljković je s iskustvom pomoćnog trenera u Zvezdi doša na poziciju trenera prve momčadi Jugoplastike, a Ivan Katalinić je na poziciju trenera prve momčadi Hajduka, doša s pozicije trenera golmana. I jednom i drugom je prvi samostalni posal, bija ujedno i najbolji posal u životu. S tim da je Božo, na nekin drugim poslovima bija barem blizu onoga šta je radija u Jugoplastici, a Kate ni blizu.
Šta je dakle, realno očekivat od Hajduka u sezoni 2015-2016, ne zna niko.
Ja se, ka i svake sezone, nadan prvom mistu, jer me jedino to može istinski razveselit.
Šanse da se tako nešto dogodi, priznajem, nisu velike, al isto tako, iz mog kuta gledanja, neće bit puno veće ni za tri, pet ili deset godina.
Za bit prvi, bilo kad, tribat će nam talenta (a davno ga nismo imali ovoliko), srce i volja šampiona.
Ono kad vidš samo cilj isprid sebe, i nema tog protivnika, suca, ovoga ili onoga, koji će te zaustavit na tom putu.
Prvaci 2015-16?
Ne znan šta kaže Šolta, al šta se mene tiče, zašto ne?