Prijelazni rok

Branko zvani Franko i Kos Tičurina

Pišaju po nama galone urina,

Isplaćuju bonuse, uzimaju zub

Uništavaju Hajduk tiraju me na rub.

Prodaju sve što išta na marketu vridi,

Treneri sve samo njihovi ušni bolidi,

Krcaju samo Vukmilove skupe štrace,

Ka Boško Anić skočit ću od bisa s tarace.

Ode Ante  Erceg, ode mali Vlaja,

Mater im spominjen – veleizdaja,

Levate, grobari, lupeži, petokolonaši,

Došli ka siromaji izać će bogataši.

Zazivan kodeks, zazivan poštenje,

Kosovog imenovanja tražin poništenje.

Neka ode Branco, nadzorni odjebe,

Oću metlu da pomete sve te uhljebe.

Gledan transfermarket, linkove lipin,

Koliko igrača ima, od bisa kipin,

Slobodnih zviri ka u Amazoni,

Jeftinih bekova cili garnizoni.

Slušaj franko-branko neznalico lina,

Oću pojačanja, ostat ćeš bez bulina,

Kosu lupežu dosta mi je svega,

Za par dana Eskobar zvat će te lega.

Bonba pada s neba, jedna iza druge,

Ponosan što san član zadruge,

Lipin opet člansku, busan se u prsa

Niko neće skrenut udrugu s kursa.

Sletija je caktaš, dugopoljsko cviće

Natočija sebi najbolje vrancusko piće,

Orvaran šampanju tresu mi se ruke,

Evo i mađara, ploda naše struke.

Stiga rumunj, dobra mu je žena,

Mene prosvitlila Gospa blažena

Hvala ti Kosu, hvala Branko kralju,

Na ćakuli dat ću vam od zlata medalju.