Nisan lik koji ima i pokazuje neke emocije,nisan osoba koja će pustit suzu,ali dok san čita uvodni post naježia san se i pustia suzu radosnicu,dok pišen ovaj komentar ježim se,osjećaj je ka kad san dobia prvo dite. Hajduk je emocija,njega ne moš zavolit u prolazu,on je u tvojim genima,od rođenja je tu da ga štuješ,voliš i njeguješ taj odnos,tu ponekad neuzvraćenu ljubav.
Iskreno,jebe me se oćemo bit 1. ili 7.,uvik ću bit tu uz klub,dok god je naš,dite puka.
Iako san poviše napisa da mi je svejedno koji ćemo bit,to naravno nije istina,svom Hajduku ko i svojoj dici želim samo najbolje i najviše.
Zato ću ovaj upis završit s riječima velikana naše glazbene scene:
I zadnja rič u grlu kad mi stane
Najlipja suza za te neka kane