Prodat Mlakara (prosječnog igrača), a ne imat zamjenu spremnu isti tren je za svaku osudu i amen. Pogotovo šta tog (prosječnog) Mlakara minjaju tipovi za koje je on Ivan Perišić po svakoj nogometnoj stavci. To više govori i onjima nego njemu, nažalost. 

Pisan san u vrime pretjerane euforije kao i mnogi - nemamo krila i s ovim je samo pitanje vrimena kad ćemo past. nama nezabijanje golova nije slučajnost i nesrića, nego realnost i zbilja i to se neće prominit. 

Nogomet je biznis i nema tu ekstremne potrebe za sentimentalnosti. Ko ne doprinosi ide ća i amen. Govorin o doprinosu u kontinuitetu. Ti ljudi ima jebena primanja i totalno me zaboli k... jel se njima da il ne da, jel ih smeta nečije podjebavanje s tribina ili nije.

Prve utakmice smo donijali s klupe, bila je to naša najeveća snaga, a sad gubimo s klupe. To je izravna krivica i trenera koji opet ulazi u fazu sa starta prošle polusezone kad uporno i tvrdoglavo gura nešto svoje dok god ne usere sve. I ne staje dok ne razjebe. Jer, valja podsjetit, nije on prolitos gura, gura, gura to svoje pa izgura i dokaza da je vridilo i gubit da bi naučili i dobili dimenziju više, nego je automatski proigra čin je posta realan i vratio na no šta i lud vidi, a ne osta opijen vlastitim uvjerenjima.

Ko je Dajakuu da ugovor na 4 godine, triba ga na Filipine kad bude ono bičevanje za Usrks. Jeba vas Aliaj. 

Nestvarno je koliko taj mali Puki fali, koliko energije, dolazaka iz drugog plana i opasnosti koji nosi u svakom prekidu. Sigur je isto potencijal za velike stvari. To se odma vidi. To nije stvar početnog dojma, nego zdrave pameti. 

Tragedija je da izlaskom Krova mi padamo ko kruška. Ali, ne padamo jer je Krov marka i genije, nego šta je u oba slučaja Leko na njegovo misto posla istrošenog Ođiđu i osta nigdi. Sad Krov ispa kao Casemiro i Modrić u jednom, a nije, jer je i on bio zakurac. I bit će i sljedeću zakurac i onu poslije nje. Krov je triba igrat do kraja samo iz razloga jer nemaš Pukija i nemaš koga stavit. A ne šta on iša donosi, jer precjenjenijeg igrača s više kredita vidio nisan.

I zanje, najmanje popularno. A vidin da su neki potegli tu temu. To san spominja ima godinu dana. Marko je naš najveći Bog i najveći đava. Najveći blagosov i najveća pokora. Najbolja kohezijska masa i najveća bomba. Poanta je da niko ne smi bit iznat kluba i bit vrća zvijezda od samog kluba. Točka. Ko je svatio, svatio je.

Ipak, i dalje smo prvi, usrali smo prednost i sad smo opet rame uz rame. Ali, dok god držimo sudbinu u svojim rukama, nema govora o rizanju žila. Idemo dalje, jebat mu mater. Moramo kupit slobodna krila di god i koliko god koštala. Ja san i dalje uvjeren da smo mi apsolutno, uz pravo krilo, u najgoru ruku rame uz rame s dinamom. Sad su na redu Niko i Lukša, ovo ima je ispit. Jesu li spremni učinit taj završni korak ili nisu.

P.S. Nebitno, ali, ne mogu si pomoć ni ovo kazat. Ja recimo sinoć nisan moga zaspat do iza dvi ure. Jer me proganja ovaj poraz. NIsan siguran da su neki igrači imali taj problem. 

HŽV