Mislio sam da sam veliki navijač Hajduka al kad čuješ riječi velikana Gizdića tek onda shvatiš da si još daleko od velikog navijača. Velikanu počivao u miru Božjem.

Meni je žaj šta Biuka nismo posudili pod Garcion. On bi pod njin baš eksplodira.

Moram prvo reci da ja nisam dugogodisnji navijac Hajduka kao vi ovdje. Mogu reci da sam u zadnje 3,4 godine postao kao vi zagrizeni. 

Pratio sam Hajduk navijao ali ne bas puno. Dvije generacije koje su mi ostale urezane su generacija Kranjcara i onaj njegov transfer i generacija Ibricica. 

Mozda sam vec pisao prvo iskustvo s Poljudom sam imao kad su nasi igrali sa Rusijom kvalifikacije, uzbudenje na max, dojmovi top. Ali onda kolega kojeg sam slucajno upoznao i to meni blizu iz Novog Travnika mi kaze drugi put ides s nama na Poljud ali gledat Hajduka, da vidis sta je atmosfera. I bio je i vise nego upravu. Moj prvi doticaj sa Hajdukom derbi protiv onih gore 0:0 ali ja uzbuden. 40 dana poslje toga zaostali derbi, snijeg na Kupresu jedva se probio, onda ono covid testiranje, pa povratak preko granice u roku od 12 sati. Ali sve se isplatilo, zabija Kale (moj najdrazi igrac Hajduka zbog svog karaktera). Povratak kuci nikad duzi ali nikad ljepsi. 

Zapravo to je bio prvi derbi koji sam gledao uzivo a da smo dobili. Najdrazi mi je ipak onaj 1.12 prosle godine, gol Sigura, zena me dovukla, noga malo skrsena, otekla ali tko pita za nogu. To mi je najdrazi trenutak od kad pratim Hajduk.

Eto tako u zadnje 3,4 godine od bezvezne Hnl lige koju sam moram ptiznat do tad smatro jer sam pratio engleze, spanjolce itd., postade mi hnl najvaznija sportska stvar. Dosao sam do toga da vec racunam da li mi je radna subota 23.5 iduce godine kad bude zadnje kolo na Poljudu sa Vukovarom. Zaludenost kao nikad. 

I kad sam vec spomenuo svoj najdrazi trenutak 1.12 prosle god, iduci derbi je 6.12, proci ce godina i 5 dana od nase zadnje pobjede protiv njih. Vrime je kako vi dole kazete 😁

Bilo je i objektivno većih, važnijih pobjeda, ali ova mi je nekako ostala u sjećanju kao posebno draga.

Ne sićan se dobro Hajdukovih titula, onako u magli zadnje 2, bija sam još dite ali zato se jako dobro sićam finala kupa 2009. 

Igralo se na dvi utakmice, 3:0 za Dinamo u Zagrebu uz malo je reć skandalozno suđenje Bruna Marića,  pa onda 3:0 za nas u Splitu, masterclass Nikole Kalinića i na kraju izgubili na penale.

Koliko god je bija ružan i nepošten poraz, u tom trenu sam baš bija ponosan šta sam navijač Hajduka ka nikad dotad. Da je Boga i pravde, nikad ne bi te penale izgubili. 

2001. Varteks-Hajduk : 2-4

Titula nakon 6 godina i svrgavanje centralisticke Croatie, tek sezonu prije su vratili ime Dinamo, privilegije su nestale te sezone i gle cuda... odma je Hajduk bio prvak

Toliko pozitivne energije je izaslo iz mene, tolika razina srece i euforije, sta se god napisalo samo bi obezvrijedilo taj osjecaj koji mi je u potpunosti ziv i danas

Sicam se osjecaja kao da je bilo jucer

Kolone ljudi od Resnika do Splita, docek na poljudu tu vecer, 100 000 ljudi na rivi sutra, te sezone je Torcida pocela pivat pismu 'šuti moj djecace plavi' i to kad smo ih dobili 3-1 (Bubalo×2, Musa)

Kolika ce ovaj put biti kolicina srece...

Prosa sam svega u zivotu, ali uvjeren sam da ce mi to biti najsretniji dan u ovozemaljskom zivotu

Pajaziti odradio zadnjih 10 min protiv Engleske