U zadnje tri sezone imali smo dvi pristojne polusezone, dva dobra prolića. Jedini igrač sa značajnom ulogom u oba navrata je bija Stanko Jurić.
Ima Stanko neke karakteristike koje se potcjenjuju, a život me naučija da se baš te karakteristike ne bi tribale potcjenjivat.
Ima ljudi koji u nečemu imaju više talenta od drugih i to je njihova prednost, al isto tako ima i ljudi čiji je voljni momenat debelo iznad prosjeka.
Stanko je takav. Fanatik. I to je njegova prednost. Svako može neko vrime bit maksimalno motiviran i fokusiran, al vrlo malo ljudi može to stalno.
Ogromna volja, nevjerojatno visok prag boli (drži balun, dobije par ozbiljnih udaraca, a on i dalje, ka da ništa nije bilo), to su Stankovi aduti.
Ko kod ih potcjenjuje, zajeba se. Stanko je ratnik, a svakom treneru triba baren jedan takav.
Svoju dionicu u Hajduku je odradija pošteno, lipu lovu je klubu donija i transferom i ja mu od srca želim jednu dobru nogometnu karijeru.
