Nije prva, ali se je tako jasno sican ka da je bila jucer...
Hajduk - Dinamo 3:2 - 1996.
Odvelo me na Istok. Taman usli na stadion, na kraju tunela, a Miki uvalija prvoga.
Banda izlice iz tunela, ka da si stisa majonezu u tubi, padaju jedni priko drugih, gori sve...stari me u zadnji tren povuka inace bi me odnilo doli u pidu materinu...
Nismo ni seli, a Pralija zakuca drugoga.
Opet sve gori...jedan frajrer je samo pleskomice priletija priko mene i pa dva tri reda nize. Pokosija njih 4-5, ali nikoga nije bilo brige. Delirij...livo od mene lik me uvatija za kolet i dere se "to mali moj...jesi vidija mali moj...jebacemo in majku....", tri zuba je ima u glavi...ispljuca me je od glave do pete...
Dinamija oliti Kroacija dolazi na 2:2. Zujo je zakuca onaj volej...jebo sebe ako nije ono jedan od najboljih golova sta san u zivotu vidija...ubija je svima volju na stadionu..
A onda - Niko Ceko. Projektil. Rapsodija od gola. Eksplodirale tribine. Zujalo mi je do sutra u usima...
Nenadjebiv filing za jedniga mulca od niti 10 godin...