Dva komentara:
Prvi, konkretno, u vezi same tekme. Nemam tu sta da dodam; sve je vec receno. Sve u svemu, veliko razocarenje; trudio sam se svojski da ukapiram "koncepciju" igre vase repke, ali, verujte mi, za 90 minuta mi to nije poslo za rukom (mozgom, svejedno je...). Dobro, a*** sam, tako da ostaje mogucnost da nisam skapirao "visu matematiku" vaseg "izbornika"... ali, ipak, rezultat, odnosno cinjenice su, cini mi se, na mojoj strani. Nisam video niti jedan osmisljen napad, kombinaciju... niti jedan uspesan dribling... akciju... bas bedak, sta drugo da kazem!?
Drugi komentar je sociolosko-politikolosko-antropoloske prirode (pazite samo moj recnik! Bas sam neki ozbiljan tip, ha!?). Elem, ja sam vam od onih Beogradjana (citaj: Srba) koji sasvim spontano navijaju za Hrvatsku, s kim god da igra ( osim, naravno, kada je to protiv nas). Dakle, meni ne treba nikakvo "paljenje", posebna "motivacija", sta ti ja znam; volim, brate, "Lijepu Vasu", volim Hrvate kao narod, imam puno prijatelja Hrvata... itd....itd... E, vidite, sve do danasnjeg dana sam bio ubedjen da pripadam manjini, jer, ako samo pogledam komentare na kojekakvim web-forumima (nasim i vasim, podjednako), sasvim bi lako mogao da pomislim da smo jos uvek u ratu! Pa evo vam samo najsvezijeg primera: Kada smo vas pobedili na omladinskom EURO ''04, odmah su, kao pecurke, iznikli kojekakvi izkompleksirani tipovi koji su odmah krenuli da arce ovaj - i druge - forume sa najmoronskijim prepucavanjima i uvredama... kao, "al ''vas j...mo", "ne mozete nam nista", "opet smo dokazali da smo BOLJI"... jooooj, majko!
Da skratim: kako vec dugo zivim u New Yorku, ja sam danas bio skoknuo do mesta zvanog "Srpski klub u New Yorku" da tamo odgledam tekmu (alternativa je bila da uplatim 180 dolara pa da onda gledam sve iz sopstvene kuce, ali posto sam poznata stipsa, ja sam se opredelio za "bezbolni" pristup!). Kako sam jos i kukavica, to sam bio primetno obazriv i nisam zeleo da se uopste izjasnjavam na pocetku tekme za koga "navijam". Medjutim, ubrzo sam ODLEPIO od iznenadjenja - prijatnog, za mene - kada sam skapirao da od otprilike 15-ak prisutnih svi do jednog navijaju za, kako rekose, "Komsije". I to, onako iskreno!. Ljudi su se hvatali za glavu kada ste ispromasivali gol, urlali su odusevljeno kada je sudija izbacio Vogela (uz povike, "Napolje! Mamu ti j...m svapsku"! I slicno!), bodrili su "Plave" bas kao da se radilo o onim, nekadasnjim "Plavima" (ne mislim na Dinamo, pogadjate vec!).
Uzasno mi je krivo zbog bednog rezultata, ali, srce mi je puno zbog svega sto sam doziveo tokom tih 90 minuta u nadaleko cuvenom "Srpskom klubu u Njujorku". Ovo narocito zato sto se i te kako dobro secam utakmice Jugoslavija-Holandija, sa prethodnog EURO prvenstva, pre 4 godine, kada su nas Holandjani posteno razguzili i koju sam gledao u jednom lokalnom kaficu gde je bilo 10-ak Hrvata koji su bili iskljucivo dosli da bi onako primitivno navijali protiv Juge. Nije im uopste bilo vazno ko igra protiv nas, sve dok mi gubimo... Boze, kada se samo prisetim s kakvim su uzivanjem i veseljem ti momci nazdravljali svaki Kluivertiov gol...(a bilo ih je, zar ne!?). Eto, ocekivao sam identicnu sliku danas - samo u izmenjenim ulogama: kao, Srbi-navijaci, posto nemaju sopstveni tim koji bi bodrili, dosli da navijaju PROTIV Hrvatske... Kad ono, JADAC, brale! JADAC!
Znam da vas 99% na ovom forumu ''ladno zabole ona stvar za ovo sto pisem, ali, smatrao sam da je ipak vredno truda... radi onih 1% koji osecaju isto kao i ja. A kako izgleda, i sve veci broj mojih zemljaka! KONACNO!!! Hvala ti, Boze!