upravo sam skuzio da je zavrsio murinjov svemirski niz od 9 godina bez domaceg ligaskog poraza 

ko bi reko da ce to bit od malog gijona...

stvarno bolestan i svemirski podatak, nesto sto se vjerujem nece nikad dostic. pa ni pric blizu. bas me zanima ko je drugi i s koliko utakmica na toj ljestvici... skupit tih 9 godina u portugalu, engleskoj, italiji, i spanjolskoj (a ne u nekim žnj ligama) je cudesno...

cinjenica je da je vodio najjace klubove, ali to nimalo ne umanjuje podatak.

volio ga ne volio, to je podatak za ogromni respekt i jos jedna stvar kojom se upisao u povijest koja ce ga sasvim sigurno pamtit kao jednog od najboljih trenera...

petak, 29. apr 2011, 12:14 -> 12:40

Šta Murinjo hoće?

Piše: Aleksandar Stojanović, Twitter: @acastop

Kada sam pre tačno godinu dana otputovao u Milano na intervju sa Žozeom Murinjom znao sam da je težak tip. Uostalom svako ko kaže za sebe da je poseban sigurno ne spada u grupu skromnih. Drugo je pitanje da li se to danas uopšte smatra vrlinom ili ne.

Tek, Murinjo je kroz taj razgovor otkrio svoju stranu ličnosti koja je iskrenošću privukla mnoge koji mu nisu bili skloni. On ima dve osnovne crte karaktera a ona o kojoj ovde reč pokazala se na samom kraju. Kada sam mu na poklon dao lopticu sa potpisom Novaka Đokovića, rekao je: „Hvala, ovo mi znači... volim tog momka... on je jedan od onih koji pokazuje karakter na terenu. Volim ljude sa karakterom."

To je on, čovek sa čeličnim karakterom. Možemo se sporiti oko toga kakav je taj karakter i da li više podseća na džentlmena u liku Džemsa Bonda ili na uglađenu varijantu Tonija Soprana, ali da privlači pažnju to je neosporno. Uostalom, on je  magnet za sve. Za potvrdu nije potrebno da idete dalje od svoje supruge ili devojke. Šta mislite, zašto su u sredu gledale sa vama utakmicu kada su već iz video kluba donele onu ljubavnu melodramu...

I dok sada svi pričaju šta je Murinjo govorio na konferenciji posle utakmice Barselonom, i potvrđuju kako je opravdano pokretanje disciplinskog procesa protiv njega, u zaborav je pao jedan njegov veći, možda najveći, greh.

Kako je moguće da niko od novinara širom sveta ne podseti na priču o Andersu Frisku, sudiji koji je zbog pretnji smrću njemu i njegovoj porodici morao da prekine da se bavi ovim poslom. Šveđanin je naime 2005. godine isključio Didijea Drogbu u utakmici Lige šampiona u kojoj je Čelsi igrao protiv Barselone (interesantno, zar ne?). Murinjo je posle ispadanja izjavio da je Frisk u poluvremenu te utakmice razgovarao sa trenerom protivničke ekipe, Frankom Rajkardom i da je na njegov nagovor uticao na rezultat. To je pokrenulo lavinu... Murinjo je kažnjen sa dve utakmice zabrane vođenja ekipe a Frisk... njemu se život okrenuo naglavačke.

Priče o tome da se tokom zabrane švercovao u korpi za veš da bi došao do igrača u svlačionici, da je koristio moderne komunikacione uređaje da bi bio u kontaktu sa stručnim štabom, izjava da „utakmica počinje na konferenciji za novinare"... i mnoge, mnoge druge stvari govore samo o tome kakav je on.

Šta Murinjo hoće? On hoće da pobedi po svaku cenu. Svaku dozvoljenu cenu! Taj? Pa taj je garantovano koristio drveno jaje dok se kucao za Uskrs.

Ali sve dok se Murinjo bude držao u granicama pristojnosti i ne dozvoli mu se da njegovo tumačenje morala bude obrazac ponašanja dotle će on biti prihvatljiv. Razmišljajući o tome kako plan koji on sprovodi funkcioniše, u Barseloni su počeli da kopiraju Murinja. Oni ne udaraju podmuklo ali padaju čim ih neko mrko pogleda. I sada znaju da prigovaraju sudiji gotovo isto kao i Realovi ljudi. Kao kada gledate sopstveni odraz u iskrivljenom ogledalu. A oba tima, oba trenera su u sredu na terenu bila zato što znaju fudbal, možda najbolje na svetu.   

Kao što danas žalim što nema Džona Mekinroa, Erika Kantone ili Čarlsa Barklija...tako će jednog dana nedostajati Murinjo i zato - čuvajmo (se) Murinja...