Najveci gradski derbiji !!!
Derbiji širom sveta: Deo prvi – rat za veru i klasu
Stotine utakmica može poneti naziv gradskog derbija, a broj onih u kojima igraju najuspešniji klubovi jedne države sigurno jeste dvocifren. Manje-više svi stručnjaci i ljubitelji fudbala slažu se da su podele najoštrije, a atmosfera najzapaljivija u Glazgovu i Buenos Ajresu. Mečevi lokalnih rivala u tim gradovima (Seltik – Rendžers i Boka Juniors – River Plejt) predstavljaju okršaje društvenih grupa koje su oštro suprotstavljene u svakodnevnom životu, a problemi među njima postoje mnogo duže nego organizovani fudbal.
Glazgov
Prvi veliki klub u najvećem škotskom gradu bio je Kvins Park, koji je tokom XIX veka predstavljao osnovu škotske reprezentacije. Odlučnost njihove uprave da zadrže amaterski status posle uvođenja profesionalizma 1888. (a i danas su jedini amaterski kub u profesionalnim ligama Engleske i Škotske) bacila je klub u drugi plan i otvorila prostor za nastavak dva giganta škotskog fudbala.
Iako je Rendžers osnovan 1872, značaj tog kluba sa zapadne strane grada u početku nije bio velik. Nasuprot njima, Seltik je za prvih nekoliko meseci svog postojanja stekao široku i fanatičnu poršku, zahvaljujući okolnostima u kojima je nastao.
Velika glad, koja je pogodila Irsku u periodu 1845-49. naterala je oko milion i po Iraca na iseljavanje u Ameriku ili Britaniju. Novi industrijski centar na zapadu privukao je mnoge od njih, pa je siromašni istočni kraj Glazgova postao centar irske populacije u regionu. Ekstremno siromaštvo i problemi sa uklapanjem u novu zajednicu prevazilaženi su osnivanjem raznih humanitarnih organizacija. Fudbalski klub Seltik nastao je 6. novembra 1887. godine u crkvi Svete Marije, kada je katolički sveštenik poznat kao brat Valfrid hteo da prikupi sredstva za narodnu kuhinju.
Za nekoliko meseci zeleno-beli klub stekao je simpatije kompletne irske populacije na zapadu Škotske (na istoku su popularniji bili Hajbernijan iz Edinburga i Dandi Harp), a u prvom derbiju, koji je ušao u legendu, na Seltik Parku je 28. maja 1888. pobeđen Rendžers rezultatom 5:2. Opadanje Kvins Parka i eksplozija Seltika naterala je domaće škotsko stanovništvo da potraži klub sposoban da parira uspesima „Kelta“, što je Rendžersu relativno brzo donelo veliki broj navijača.
Prvih tridesetak godina zajedničke istorije donelo je prepune stadione i veliki rivalitet, ali veoma retko i nasilje. Zapravo, najnasilniji momenat zbio se na finalu kupa 1909, kada su navijači oba kluba zajedno demolirali stadion i okolinu, besni zbog navodne nameštaljke (klubovi namerno odigrali 1:1 da bi zaradili još novca dodatnom utakmicom). Retki primeri sukoba bili su tipično navijački – kada jedan klub ima mnogo više uspeha u nekom periodu, raslo bi nezadovoljstvo onih drugih.
Za pooštravanje odnosa ponovo je odgovorna istorija Irske. Uskršnja pobuna protiv britanske vlasti 1916. godine bila je uvod u rat za nezavisnost, proglašenje Slobodne države Irske i otcepljenje pretežno protestantskog Alstera od matice, i konačno građanskog rata u samoj zemlji. Tenzije između katolika i protestanata brzo su „stazom divova“ prešle preko mora, pa su se bande bazirane na konfesiji tukle po stadionima i ulicama Glazgova tokom cele decenije.
Vođa protestantskih bandi bio je Bili Fulerton, po kojem navijači Rendžersa i danas sebe zovu „Billy boys“ (mada mnogi pogrešno smatraju da je uzor za ime bio engleski kralj Vilijam Oranski, koji je doneo konačnu pobedu protestantima u ratovima krajem XVII veka bitkom na Bojnu). Seltikovi navijači ponosno nose naziv „Tims“, po nizu katoličkih bandi iz glazgovskog kvarta Kalton, koje su nosile zajednički naziv „Tim Malloys“.
Od tada, tenzije između dve navijačke armije su žestoke, a tuče česte i masovne. Situacija se pogoršava sa svakim pogoršanjem situacije u Irskoj, a posebno posle eskalacije međureligijskog nasilja u Severnoj Irskoj krajem 60-ih. I danas se na Seltikovoj tribini kliče Irskoj republikanskoj armiji, a na suprotnoj strani stoje zastave protestantskih terorističkih organizacija. Problem svakako pogoršava i činjenica da se iz godine u godinu samo ta dva kluba bore za titulu (svaka sličnost sa Srbijom slučajna).
Kroz istoriju Seltik je povremeno dovodio protestantske igrače, ali je Rendžers punih 116 godina bio striktno nekatolički klub. Novo poglavlje u odnosima dva kluba otvorio je dolazak Morisa Džonstona na Ajbroks 1989. godine. Mo je bio ne samo katolik, nego i bivši Seltikov igrač, zbog čega je morao da trpi stravične uvrede dok je nosio plavi dres. Danas, međutim, oba kluba imaju veliki broj stranih igrača, često pripadnika konkurentske vere, ali to ne umanjuje strast navijača i odanost svojoj konfesiji, makar tokom boravka na tribinama.
Vremenom je vezanost za druge države (Seltikovi navijači bodre Irsku, a navijači Rendžersa Veliku Britaniju, pa čak i Englesku!) rezultirala u potpunoj obustavi podrške reprezentaciji Škotske, ali to je sasvim drugo pitanje.
Buenos Ajres
Za razliku od Škotske, Argentina je verski prilično homogena zemlja, sa ogromnom katoličkom većinom i grupicama protestanata i Jevreja. Međutim, kao i u ostalim državama Latinske Amerike, osnovna linija podele je ekonomska, sa bogatom manjinom i siromašnom većinom.
Fudbal je u Argentinu stigao poslednjih godina XIX veka, a dva najveća kluba formirana su na samom početku dvadesetog (River 1901, Boka 1905. godine). Oba kluba nastala su u siromašnoj lučkoj četvrti La Boka, smeštenoj na jugu glavnog argentinskog grada, u kojoj su živele brojne italijanske izbeglice. Đenovljani su čak dali nadimak Bokinim navijačima, koji se održao do danas (Xeneises).
Problemi su nastali već u prvim zvaničnim utakmicama dva kluba. Kada je igran prvi ligaški derbi, 24. avgusta 1913. godine, ne samo da je River pobedio, nego su njegovi navijači spalili nekoliko protivničkih zastava, posle opšte tuče na tribinama. To je bio uvod u vek nasilja, koji je prekinut samo u periodu 1919-27, kada su klubovi bili na različitim stranama u sukobu dve asocijacije, pa se nisu sastajali.
Dva kluba su se u poslednjim godinama amaterske i prvim profesionalne ere ponovo žestoko borila, ali se odlučujući momenat dogodio 1938. godine, kada se River seli sedam kilometara ka severu u bogataški kvart Bario Norte, danas poznat kao Nunjes. Od tada belo-crveni nose nadimak „Milioneri“, a podela između Rivera i Boke u osnovi je klasna.
Tokom godina dve ekipe razvile su dijametralno suprotne stilove – Boka je postala čuvena po borbenosti i hrabroj igri, možda najbolje oličenoj u liku Antonija Ratina, kapitena iz 60-ih godina. Zapravo, velemajstori, kakvi su Maradona ili Rikelme, predstavljaju izuzetak u stogodišnjoj istoriji kluba. Nasuprot tome, River se oduvek bazirao na lepršavoj tehničkoj igri, lepoj za oko, a navijači tog kluba insistiraju i na estetskom momentu u igri.
Sukobi među navijačima u Argentini su redovna pojava, a utakmice Rivera i Boke garantuju probleme. Najkrvaviji gradski derbi na celoj planeti igran je na Monumentalu 23. juna 1968. godine, kada je u finišu utakmice poginulo 74, a povređeno preko 100 ljudi.
Danas za dva kluba navija bezmalo tri četvrtine stanovništva Argentine (40% za Boku, 32% za River). Iz toga logično sledi da oba kluba imaju pristalice i u zvanično suprotstavljenim klasama, ali su to izuzeci koji potvrđuju pravilo. Istovremeno, pripadnost klasi se danas uglavnom odnosi na stil igre jednog ili drugog kluba i pristupa igri njihovih fudbalera.
Zbog „nedovoljne hrabrosti i nedostatka strasti“ navijači Boke nazivaju Riverove „kukavicama“ (Gallinas – pilići). Zbog siromaštva i neprijatnog mirisa koji se širi ulicama kvarta La Boka navijači plavo-žutih nose nadimak „Bosteros“ (skupljači konjske balege). Po Buenos Ajresu su česte akcije u kojima navijači slave pobedu svog kluba u derbiju prigodnom uvredom na račun rivala, često trošeći na to milione plakata.
Organizovano navijanje u Argentini rasprotranjeno je čak do četvrtog ranga takmičenja, a navijačke grupe nose nazive bara bravas. Bokina bara zove se „La dose“ (12), što ukazuje na to da su navijači dvanaesti igrač svog kluba. Ime Riverove bare je „Los Boračos del tablon“ (Pijanice sa tribine).
Rivalitet Boke i Rivera opstaje između ostalog i zbog ujednačenih rezultata koje klubovi postižu – River je najtrofejniji klub u svojoj ligi, Boka ima više kontinentalnih i svetskih titula, a u derbijima su nešto uspešniji plavo-žuti.
Sledeće nedelje upoznaćemo još neke gradske derbije, a lokacije će biti egzotične. Posle Istanbula, preselićemo se u Kairo, a priču završavamo u Teheranu
Stotine utakmica može poneti naziv gradskog derbija, a broj onih u kojima igraju najuspešniji klubovi jedne države sigurno jeste dvocifren. Manje-više svi stručnjaci i ljubitelji fudbala slažu se da su podele najoštrije, a atmosfera najzapaljivija u Glazgovu i Buenos Ajresu. Mečevi lokalnih rivala u tim gradovima (Seltik – Rendžers i Boka Juniors – River Plejt) predstavljaju okršaje društvenih grupa koje su oštro suprotstavljene u svakodnevnom životu, a problemi među njima postoje mnogo duže nego organizovani fudbal.
 |
Prvi veliki klub u najvećem škotskom gradu bio je Kvins Park, koji je tokom XIX veka predstavljao osnovu škotske reprezentacije. Odlučnost njihove uprave da zadrže amaterski status posle uvođenja profesionalizma 1888. (a i danas su jedini amaterski kub u profesionalnim ligama Engleske i Škotske) bacila je klub u drugi plan i otvorila prostor za nastavak dva giganta škotskog fudbala.
Iako je Rendžers osnovan 1872, značaj tog kluba sa zapadne strane grada u početku nije bio velik. Nasuprot njima, Seltik je za prvih nekoliko meseci svog postojanja stekao široku i fanatičnu poršku, zahvaljujući okolnostima u kojima je nastao.
Velika glad, koja je pogodila Irsku u periodu 1845-49. naterala je oko milion i po Iraca na iseljavanje u Ameriku ili Britaniju. Novi industrijski centar na zapadu privukao je mnoge od njih, pa je siromašni istočni kraj Glazgova postao centar irske populacije u regionu. Ekstremno siromaštvo i problemi sa uklapanjem u novu zajednicu prevazilaženi su osnivanjem raznih humanitarnih organizacija. Fudbalski klub Seltik nastao je 6. novembra 1887. godine u crkvi Svete Marije, kada je katolički sveštenik poznat kao brat Valfrid hteo da prikupi sredstva za narodnu kuhinju.
 |
Prvih tridesetak godina zajedničke istorije donelo je prepune stadione i veliki rivalitet, ali veoma retko i nasilje. Zapravo, najnasilniji momenat zbio se na finalu kupa 1909, kada su navijači oba kluba zajedno demolirali stadion i okolinu, besni zbog navodne nameštaljke (klubovi namerno odigrali 1:1 da bi zaradili još novca dodatnom utakmicom). Retki primeri sukoba bili su tipično navijački – kada jedan klub ima mnogo više uspeha u nekom periodu, raslo bi nezadovoljstvo onih drugih.
Za pooštravanje odnosa ponovo je odgovorna istorija Irske. Uskršnja pobuna protiv britanske vlasti 1916. godine bila je uvod u rat za nezavisnost, proglašenje Slobodne države Irske i otcepljenje pretežno protestantskog Alstera od matice, i konačno građanskog rata u samoj zemlji. Tenzije između katolika i protestanata brzo su „stazom divova“ prešle preko mora, pa su se bande bazirane na konfesiji tukle po stadionima i ulicama Glazgova tokom cele decenije.
 |
Od tada, tenzije između dve navijačke armije su žestoke, a tuče česte i masovne. Situacija se pogoršava sa svakim pogoršanjem situacije u Irskoj, a posebno posle eskalacije međureligijskog nasilja u Severnoj Irskoj krajem 60-ih. I danas se na Seltikovoj tribini kliče Irskoj republikanskoj armiji, a na suprotnoj strani stoje zastave protestantskih terorističkih organizacija. Problem svakako pogoršava i činjenica da se iz godine u godinu samo ta dva kluba bore za titulu (svaka sličnost sa Srbijom slučajna).
Kroz istoriju Seltik je povremeno dovodio protestantske igrače, ali je Rendžers punih 116 godina bio striktno nekatolički klub. Novo poglavlje u odnosima dva kluba otvorio je dolazak Morisa Džonstona na Ajbroks 1989. godine. Mo je bio ne samo katolik, nego i bivši Seltikov igrač, zbog čega je morao da trpi stravične uvrede dok je nosio plavi dres. Danas, međutim, oba kluba imaju veliki broj stranih igrača, često pripadnika konkurentske vere, ali to ne umanjuje strast navijača i odanost svojoj konfesiji, makar tokom boravka na tribinama.
Vremenom je vezanost za druge države (Seltikovi navijači bodre Irsku, a navijači Rendžersa Veliku Britaniju, pa čak i Englesku!) rezultirala u potpunoj obustavi podrške reprezentaciji Škotske, ali to je sasvim drugo pitanje.
Buenos Ajres
 |
Fudbal je u Argentinu stigao poslednjih godina XIX veka, a dva najveća kluba formirana su na samom početku dvadesetog (River 1901, Boka 1905. godine). Oba kluba nastala su u siromašnoj lučkoj četvrti La Boka, smeštenoj na jugu glavnog argentinskog grada, u kojoj su živele brojne italijanske izbeglice. Đenovljani su čak dali nadimak Bokinim navijačima, koji se održao do danas (Xeneises).
Problemi su nastali već u prvim zvaničnim utakmicama dva kluba. Kada je igran prvi ligaški derbi, 24. avgusta 1913. godine, ne samo da je River pobedio, nego su njegovi navijači spalili nekoliko protivničkih zastava, posle opšte tuče na tribinama. To je bio uvod u vek nasilja, koji je prekinut samo u periodu 1919-27, kada su klubovi bili na različitim stranama u sukobu dve asocijacije, pa se nisu sastajali.
 |
Tokom godina dve ekipe razvile su dijametralno suprotne stilove – Boka je postala čuvena po borbenosti i hrabroj igri, možda najbolje oličenoj u liku Antonija Ratina, kapitena iz 60-ih godina. Zapravo, velemajstori, kakvi su Maradona ili Rikelme, predstavljaju izuzetak u stogodišnjoj istoriji kluba. Nasuprot tome, River se oduvek bazirao na lepršavoj tehničkoj igri, lepoj za oko, a navijači tog kluba insistiraju i na estetskom momentu u igri.
Sukobi među navijačima u Argentini su redovna pojava, a utakmice Rivera i Boke garantuju probleme. Najkrvaviji gradski derbi na celoj planeti igran je na Monumentalu 23. juna 1968. godine, kada je u finišu utakmice poginulo 74, a povređeno preko 100 ljudi.
Danas za dva kluba navija bezmalo tri četvrtine stanovništva Argentine (40% za Boku, 32% za River). Iz toga logično sledi da oba kluba imaju pristalice i u zvanično suprotstavljenim klasama, ali su to izuzeci koji potvrđuju pravilo. Istovremeno, pripadnost klasi se danas uglavnom odnosi na stil igre jednog ili drugog kluba i pristupa igri njihovih fudbalera.
 |
Organizovano navijanje u Argentini rasprotranjeno je čak do četvrtog ranga takmičenja, a navijačke grupe nose nazive bara bravas. Bokina bara zove se „La dose“ (12), što ukazuje na to da su navijači dvanaesti igrač svog kluba. Ime Riverove bare je „Los Boračos del tablon“ (Pijanice sa tribine).
Rivalitet Boke i Rivera opstaje između ostalog i zbog ujednačenih rezultata koje klubovi postižu – River je najtrofejniji klub u svojoj ligi, Boka ima više kontinentalnih i svetskih titula, a u derbijima su nešto uspešniji plavo-žuti.
Sledeće nedelje upoznaćemo još neke gradske derbije, a lokacije će biti egzotične. Posle Istanbula, preselićemo se u Kairo, a priču završavamo u Teheranu
john je napisao/la:
Odakle ideja da je Swansea-Cardiff-Wrexham gradski
derbi. Riječ je o klubovima iz istoimenih gradova, Cardiff i Swansea na
jugu Walesa, a Wrexham na sjeveru. Inace svi igraju po engleskim
ligama. Cardiff -div.0ne, Swansea-div.2 i Wrexham - div.3I meni je to dosta cudno izgledalo kada sam vidio Cardiff u drugoj eng. , a cini se da su u Walesu bez konkurencije...
d je napisao/la:
a QPR s kime oni imaju derbi?
jucer gledo charlton,stadion pun,,...chelsea.spurs,arsenal,whu,fulham,najnogometniji grad na svijetu london,toliko klubova a stadioni sa preko 30.000 osim fulama
... za dva tjedna idem u London na Charlton-Everton jer za ostalo nisam mogao dobiti karte ...pogotovo za Chelsea-West ham koji se igra u Nedjelju i koji je proglašen utakmicom visokog rizika
[uredio bookmaker]
rijateljstvo ne zna za granice
31.03.2006 09:30
31.03.2006 09:30
Pred
sutrašnji derbi ruskog prvenstva između Spartaka i CSKA,
u Moskvi vlada opsadno stanje. Policija se priprema za utakmicu visokog
rizika, jer su uzavrele strasti u taborima navijača obe ekipe.
Među igračima ljutih rivala, međutim, cveta veliko
prijateljstvo. Bivši napadač Mihajlo Pjanović
otvoreno priča pred ruskim medijima da mu je najbolji drug u
Rusiji Hrvat Ivica Olić, napadač CSKA.
-
Olić je moj drug. Čujemo se svaki dan telefonom,
viđamo se kada nam obaveze to dozvoljavaju. Često se
porodično posećujemo, idemo jedan drugom u goste, kaže Pjanović.
Uprkos politici, prijateljstvo između Srba i Hrvata je moguće?
- Naravno, za mene je važno ko je kakav čovek, a ne da
li je on Rus, Hrvat, Bosanac ili Srbin. Ivica je izvanredan
čovek.
Kada ste se upoznali?
- Pre dve i po godine, ja sam došao u Moskvu malo kasnije u
odnosu na Olića. Upoznali smo se u jednom jugoslovenskom
restoranu, gde smo provodili dane i dane zajedno. Tu se okupljamo mi,
Jugosloveni, i pričamo.
Kako provodite vreme?
- Kladimo se, tipujemo rezultate utakmica stranih liga.
Ko je bolji prognozer?
- Olić. Odlično poznaje nemačku ligu.
Kako?
- Njegova žena je iz Berlina, tamo su se i upoznali. Jedno
vreme se i lečio u Nemačkoj i tada je počeo da
prati Bundesligu. Ja više volim da tipujem na Špance.
Dosta sam pogađao kladeći se na mečeve Atletik
Bilbaoa. Uvek sam igrao na goste kada su oni bili domaćini.
Kada smo već kod te teme, hoćete li da se kladite ko
će od vas dvojice da bude bolji strelac u ovom prvenstvu?
- Ne. Volim kada moj prijatelj ima uspeha i radujem se tome. Nije mi važno za koga igra.
Koliko će Olić postići golova?
- Mislim da će ih dati više od deset. Uveren sam da je on jedan od najboljih napadača ruskog prvenstva.
Kako protivnik treba da ga čuva?
- Ne može jedan čovek da obavi taj zadatak, već
mora da se igra timski protiv njega. Ako ga ostaviš samog sa
jednim čuvarom, to neće biti dobro, jer je prebrz. Pored
toga, razume igru i ima to golgetersko čulo, nahvalio je Pjanović svog prijatelja Hrvata Ivicu Olića.
ovog vikenda izgleda samo neke derbi tekme !!
Vidim da na prvoj stranici Frenkie nije spomenuo, a ne znam jel ima na ostalih 9, zaboravili smo Club Brugge - Cercle Brugge Club Brugge je valjda ustrojen kao klub siromašnijeg sloja ljudi, dok Cercle je bio u rukama bogataša, ni Belgiju nije zaobišlo dijeljenje po položaju u društvu, tj. sirotinja i bogati, svatko u svoj kut i veselje....
Club Brugge je valjda ustrojen kao klub siromašnijeg sloja ljudi, dok Cercle je bio u rukama bogataša, ni Belgiju nije zaobišlo dijeljenje po položaju u društvu, tj. sirotinja i bogati, svatko u svoj kut i veselje....
toster je napisao/la:
Vidim da na prvoj stranici Frenkie nije spomenuo, a
ne znam jel ima na ostalih 9, zaboravili smo Club Brugge - Cercle Brugge Club
Brugge je valjda ustrojen kao klub siromašnijeg sloja ljudi, dok Cercle
je bio u rukama bogataša, ni Belgiju nije zaobišlo dijeljenje po
položaju u društvu, tj. sirotinja i bogati, svatko u svoj kut i
veselje....Da , ali uvelike je poznatiji CLUB Brugge , iako su ga osnovali ljudi siromasnijeg sloja...
- Najnovije
- Najčitanije
Torino u zadnjim sekundama izvukao remi kod Fiorentine, Kulenović igrao sat vremena
7 sati•Talijanski nogomet
Sjajna asistencija Sigura i realizacija Brajkovića za potvrdu pobjede Hajduka
7 sati•SuperSport HNL
Hrvatska je brončana na Europskom prvenstvu!!!!!!
12 sati•Futsal
Hajduk vrlo rano stigao do vodstva protiv Slaven Belupa
8 sati•SuperSport HNL
Španjolska na krovu Europe poslije deset godina, zaslužena pobjeda protiv Portugala
8 sati•Futsal
Banovec atraktivnim pogotkom donio Vukovaru tri velika boda
8 sati•SuperSport HNL
Po gol na obje strane - remi Borussije Mönchengladbach i Bayer Leverkusena
9 sati•Njemački nogomet
Hrvatska je brončana na Europskom prvenstvu!!!!!!
12 sati•Futsal
Kronologija: Hrvatska ima broncu na Europskom prvenstvu
14 sati•Futsal
Jagušić je umjesto Dinama odabrao neizvjesnost i ligu čiji najbolji igrači nisu bili ni blizu Vatrenih
17 sati•Europske lige
Kronologija: Hajduk rutinski slavio, kod Slavena se jako osjete posljedice odlazaka
12 sati•SuperSport HNL
Probuđeni Manchester United želi još više otežati ionako tešku situaciju za Tottenham
20 sati•Engleski nogomet
Kronologija: Hrvatska unatoč sjajnom otporu ostala bez finala Europskog prvenstva
3 dana•Futsal
Gregurina: 'Razočaran sam cijelom situacijom, sjest ćemo s upravom kluba'
9 sati•SuperSport HNL
Jakirović nakon remija protiv Watforda: 'Savršen bod za nas, protivnik je bio bolji'
3 dana•Engleski nogomet