Ne znam jesi li pitao samo PTB-a ili želiš čuti mišljenje ostalih. Ja ću ti dati svoje viđenje...
1.) Meni Dinamo nije prestao biti Dinamo, ali je postao igračka jednog čovjeka kada je potjeran Kuže. To je bila moja točka pucanja. Slažem se da je Kuže usrao u Europi, ali s druge strane, u obrani je imao takav propuh da se jednostavno bolje nije moglo. Razlog zbog kojeg je potjeran Kuže nisu bili porazi u Europi nego jednostavno duh koji je Kuže imao i odnos koji je imao s navijačima. To je smetalo "nekome" tko je želio biti u žiži zbivanja. Pored Kužea nije mogao biti.

2.) Ideal ili ti sjećanje koje želim da se vrati? Da mi čelni ljudi kluba ne jebu majku okolo kojekome, da nitko u klubu ne prijeti smrću ili premlaćivanjem novinarima ma kakva govna bili, da ne drapaju majce na kojima je grb Dinama, ne valjaju se po podu aerodroma, ne paradiraju u gaćama u javnosti, nemaju općenito kočijaški riječnik, da uprava nekome i odgovara za to kaj dela. Želim da u upravi ne sjede ljudi koji su u sukobu interesa i kojima se za nezakonite radnje gleda kroz prste ili imaju veze u policiji (ovo je već malo utopistički, ali ajmo probati). Također, želim igru na terenu gdje će se pokazati kako igrači ginu za svaku loptu (primjer ti je igra veznog reda u vrijeme Kužea u HNL-u kad je preuzeo ekipu), da se igrači ne vucaraju zato jer je to HNL i ona stvar od lige, želim vidjeti mokre dresove od njihovog znoja, želim da razvale protivnika ako se ta mogućnost pruža, a ne da stanu nakon 3:0 i više nema "ni slike ni tona" na terenu. Želim da igrači nemaju zabranu pozdraviti navijače.

3.) Osobno me jako interesiraju rezultati, transferi i sve ostalo vezano za klub, ali me žalosti kada vidim kaj se od kluba radi i na koji način. Dosta toga je krivo i ide u krivom smjeru bez obzira kaj je sada kao rezultat dobar. I to najviše žulja ljude. Naravno da rezultat svakoga interesira. Ali isto tako ih interesira da klub bude ono kaj mora biti, a to je radost navijačima, a ne jednom čovjeku koji opet  s druge strane sanja da mu se vojska navijača pokloni kako bi bio zapamćen za sva vremena. Ako ćemo realno, Mamić je ovo sve mogao izvesti tako da je imao svog čovjeka instaliranog  u klubu. Sve raditi "iz sjene". Isto bi se nabrao love, isto bi imao veliku korist, ali nitko ne bi njega hvalio. Njegov ego to želi. Želi biti najveći ikad u Dinamu. Zbog toga je marginalizirao klub i ne vidi da to radi. Izgubio je kompas davno, ali je sada kasno da to prizna. Opet ego. Eto vidiš, to smeta navijače koji nisu prestali navijati za Dinamo. Samo ne žele da Dinamo izgleda kako sada izgleda. 



Tu bi se prevaril meštre. Nikad nisam bio član udruge BBB. Išao sam s njima na tekme, bio na nekim gostovanjima, dijelio tribinu s njima četiri godine. Međutim, moj dom je Istok. Ne žulja me jel navijanje opako ili nije, ali da je lijepo čut navijanje kakvo je bilo recimo na Arsenalu, moraš priznat da je. Da je fora kad se takvim i sličnim navijanjem protivniku stisne rit i nemre složit tri normalna dodavanja, fora je. I tu daješ prednost svom klubu kada si na domaćem terenu. Ali nikako mi nemreš reć da mi je sporedno kaj se događa na terenu jer baš zbog tih stvari sam i prestao ić na tekme. Ne želim davat lovu koju nemam za nekaj kaj nije gledljivo i kaj će me umarati. Da ne velim da me se još k tome dela idiotom od strane uprave koja ne posluje legalno. Kaj bi trebal na to žmiriti i sisat palac i bit sretan kaj igramo ligu prvaka? Fala lepa, ali tak me nisu odgojili. Sezone kada je Kuže preuzeo trenersku klupu uzeo sam sezonsku. Bio sam na svakoj tekmi doslovno. Ne na par tekmi. Na svakoj. Nije se onda igrala Europa. I onda smo igrali dobro, igrači su se normalno ponašali prema navijačima i to je bilo donekle to. Da se razmemo, nije sve u pobjedama bilo. Nego u pristupu. Ruku na srce, onda je Zoki bio kapetan i taj se čovjek trošio na terenu. I to mu niko nemre osporiti.  A da bum ja išel na ligu prvaka jer je to liga prvaka, ne budem. Niti zato kaj daju milijun kuna na pedeset i jedan način. Idem na tekme radi Dinama. Trenutno, Dinamo me ne privlači na tekme jer se odnosi prema članovima kluba (uredno platim članarinu svake godine) ko prema kravama i volovima, odbija me svojim ponašanjem izvršni, igrači dugi niz godina igraju HNL s pol snage i to jednostavno ne podržavam. Nemam tolko love da bih to podržavao. I to baš zato jer me briga kaj se dešava na onoj zelenoj površini koju zovemo travnjak. No zato kaj me briga kaj se događa u plavim salonima, ne znači da sam idiot, pijanica, narkoman i da mi na tribini treba zajebancija. Da, idem se zabavit na tekmu, ali tako da moj Dinamo pobijedi ako je ikako moguće i da pokaže dominaciju nad protivnikom. A ne tak da bum gledal kolko su na sjeveru obesili transparenata, upalili baklji i ubacili ih na teren (protiv čega sam inače), hitli topovskih udara i dinamitki i slično. Samo kaj neki ko ti to ne kuže jer im je jednostavnije zaključiti samo ono kaj si ti napisal i gledat jednu stranu ne okrečući drugu i odbijati to napraviti.

I za kraj da jednom pjesmom odgovorim na oba citirana posta http://youtu.be/630Qhm9VpcM