Sretan rodendan ivi pintu,25 rodendan.sve najbolje u zivotu i karijeri i sto boljih utakmica za nas.

Sretno ivi pinti. Bog ga blagoslovio.

U sportskim vijestima na rtl televizij na pitanje novinara zoranu mamicu da li je bilo konkretnih ponuda za igrace dinama mamic je odgovorio da je bili konkretnih ponyda al do one nisu zadovoljavajuce,nisu na razini dinama.ako bude neka nemoralna ponuda moze se desiti transfer.

Logično, ako je emisij onda je i televizij.

Jel ima istine u onoj ponudi Brbića u iznosu od 5 porcija čevapa i 2 hajdučka, da pređeš radit u "internet" crew Hajdukovog P.R. ? il čekamo nemoralnu?

Tako je. Samo je nemoral na razini GNK Mamić.

Udaraš mučki i iza leđa. 

misli 21.stoljeća...
kad se pokrene rasprava o purgerima,odmah se prisjetim svog dolaska u Zagreb i priče jedne dame,izvjesne Mare Furlan koja mi je tada objašnjavala razliku između došljaka i pravih purgera.ko i svaki mladi hercegovac otišao sam u Zagreb i nikad se nisam vratio kući u Grude.ovo je sada,a i otada moj dom.osjećam se kao da sam rođen tu,a ustvari sam klasičan primjer došljaka s tendencijom prilagodbe pod svaku cijenu.
i tako mi ta dama priča o Zagrebu i njegovim građanima.kaže ovdje se govori kaj.ja uzvraćam da sam kaj uvijek volio i da sam svakog ko bi prozborio kajkavštinom gledao s poštovanjem i divljenjem.ona mi pak vraća bekendom da joj se nemoram uvlačiti pod šos,da ću joj ionako platiti za ono što će mi ponuditi uskoro.i tako došli mi u tadašnji kafić "Ćošak" u Martićevoj ulici.s obzirom da mi je otac bio specijalac i kasnije pripadnik kontraobavještajne službe,govorio mi je da neprijatelj nikad ne odmara,već da je uvijek spreman da zada bolan udarac kamom pod bubrege i da baš radi toga oprezno živim i djelujem ma gdje došao.jednom mi je otac rekao:"neznaš sine gdje marva živi,ona je podmukla i ne voli došljake".tada sam ga upitao:"pa zar i u Zagrebu misliš da je tome slično".kaže stari:"je,i tamo grizu pridošlice koje se izražavaju dijalektima poput našeg odavle".
i zato sam ipak bio na oprezu i imao oči što bi rekli i na dupetu i na petama.i tako ulazim u kafić,promatram klijentelu,vidim većina umirovljenici i neka ekipa satkana od par mladih momaka i dvije djevojke obrijane glave u nekim radnim mandurama i sa vojničkim čizmama na nogama.s željom da budem gospodin i prilagodljiv trenutku,posjednem Maru u separe do prozora.mislim si,ja ću se probat svidit svima,a ako se ne svidim,da sam što bliže vratima u slučaju nužde.šta ja znam jel kafić ima toalet i izlaz u takvim situacijama.dakle posjednem Maru,skidam svoj sako,pa tek onda nju izvlačim iz kaputa,čiste manire iz mog kraja.pogled prema konobaru bio je topao i prijateljski.nasmijem se i upitam ga glasno i tvrdo:"možemo li mi kaj popit za ovim stolom".konobar se na trenutak zbuni i povuče dva koraka unazad.kaže:"kaj nebi mogli,dajte rečite kaj bute,kavica,neki sokić".odgovaram šaljivo misleć da je i narodu u birtiji simpatično:"daj meni gemišt,a za pičku sok".konobar zakoluta očima i udalji se od stola.
u tih par minuta iščekivanja pića,započeo sam priču sa Marom,više o njoj nego o meni.mislim si,ja ću joj reći sve o sebi dok zalegnem na nju.kaže mi ona:"moraš bit džek,frajer kaj bi mi rekli tu.nemreš se tak razgovarat sa ljudima.ja ti nisam nikakva pička.mogu ti eventualno bit ženska il tak nekaj".uzvraćam protutezom da nisam ništa loše mislio na što se nasmijala i prošla mi rukom kroz tada bujnu kosu koja je visila skroz do ramena.i tako dalje priča da je mlada glumica,da je dobra,da snima filmove i serije i da je zadnja koju je snimila Putovanje u Vučjak.odgovaram joj da nisam upoznat s detaljima,al povežem njezinu priču sa svojom da mi je stari još ko djetetu iz Njemačke dovuko mladog vučjaka i da sam baš jako volio tog psa.pomislim,ako je i ta serija upola kvalitetna ko što je bio dobar moj Hund kako sam ga zvao,dobro je.u međuvremenu dolazi konobar sa pićem kojeg smo čekali nekih pola sata.upitam ga:"kaj ste kuvali grah sa zeljem,a i to bi po svim predviđanjima prije iznjeli na sto" i nasmijem se.međutim konobaru nije legao taj moj komentar i naglo se udalji od stola.slegnem ramenima i nastavim priču s Marom.kad nakon pet sekundi one dve ćelave djevojke krenu prema mom stolu.jedna se uhvati za stražnji đep mandure,izvadi kamu od pola metra i zabije je na moju stranu stola."ovdje si došel prosipat tu svoju seljačiju pička ti materina čobanska".druga me uhvati za kosu i udari glavom o stol.potom su se obje odmakle od stola,a ja sam bez komentara ostavio hiljadu i po dinara na stolu,uzeo Maru pod ruku i izletio iz kafića.sav izjeban odveo sam Maru do iznajmljene sobe u rajonu krvavi most gdje sam izjebao Maru do rodne grude i nazad.to je bio moj prvi susret s pravim purgerima...