ne znam koliko koga ima, al znam da je bilo masu dalmatinaca u građanskom ratu na strani republikanaca, moja familja ih nekoliko poznaje(njihove obitelji, naravno, ne njih), a jedan mi je bio i susjed godinama, čak mi se čini da još živ, imaće negdi blizu 100. uvik ga se rado sitin, volija je nas dicu, uvik bi nan dava šolde i stalno je drža stančić otvoren, otključan. kad bi ga pitali šjor tonči, šta ne zaključate, pokrešče vas neko, on bi samo reka- a šta će mi ukrest? a ako je ko gladan il žedan, neka čovika. i ode. njuška. a poviše posteje u stanu dvi ogromne slike- jedna isusova a jedna lenjinova.
uf kako san volija barba tonča.
skužajte na ovom privatnom vremeplovu emocija iz ditinjstva.
[uredio irilov - 20. svibnja 2013. u 22:16]