Veliki broj „delija“, ogrnutih navijačkim šalovima i obeležjima kluba, okupio se u toku jučerašnjeg dana da pruži podršku porodici Zeljković. U tužnoj povorci mogli su se videti i Vladan Lukić, predsednik Crvene zvezde, generalni sekretar Andrija Kleut, trener Aleksandar Kristić, fudbaler Slavoljub Đorđević, bivši predsednik Dragan Džajić, kao i mnogi drugi iz uprave.
Od automobila u kojem se nalazilo Zeljino telo nisu se odvajali njegovi prijatelji „delije“ Vladimir Šavija, Dragan Vasić Gaga, Marko Vučković i drugi, koji su do poslednjeg trenutka bili uz njega.
Pored njih, na sahrani kojoj je prisustvovalo više hiljada ljudi, bio je i Dražen Dragaš i druge viđenije „delije“. Muklu tišinu u kojoj se kretala povorka jedino je rametio pleh orkestar koji je svirao „Tiho noći“. Posle obavljene sahrane i više održanih govora, rodbina, komšije i prijatelji otišli su, kako običaji nalažu, na daću.

Uz Arkana

Zelja je za vreme rata u bivšoj SFRJ bio u dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana.

- Bog da mu dušu prosti. O njemu imam najlepše moguće mišljenje. Nisam u rat otišao samo ja, otišla je kompletna prva ekipa „delija“. Nisu to više utakmice i tuče zbog navijača. Mi smo to čekali u stvari. Mi smo znali da će to biti, da li 1990. godine ili 2008. Organizovali smo se, išli smo za Srbiju, nismo išli za Jugoslaviju, nego smo išli za Srbiju, mi dobrovoljci - govorio je Zeljković.

Nije bio na „Maksimiru“ 1990.

Gostujući u emisiji Radija B92 2002. godine, Zeljković je rekao:
- Rat je počeo davno pre tuče sa Hrvatima na „Maksimiru“. To je bila samo kulminacija. Meni je žao što tada nisam bio tamo. Bio sam na Ravnoj gori, kao i veliki deo prve ekipe „delija“. Tada je Vuk Drašković postavljao neku spomen-ploču pokojnom Draži Mihajloviću. Bio sam u Zagrebu 15 puta pre toga, pa mi je bilo dosadno. Da sam znao šta će biti, išao bih - rekao je Zelja.

Osnivač „delija”

Zelja je bio jedan od osnivača grupe „Delije sever“ 7. januara 1989. godine. Pre toga bio je član jedne od najpoznatijih grupa sa Zvezdinog severa - „Red devils“.
Sredinom osamdesetih godina bio je jedan od retkih „delija“, uz tadašnjeg vođu Pecu Pankera, koji su išli na sva gostovanja. Ostaće zapamćena anegdota kada je sa Pecom otišao u Prištinu i kada su samo njih dvojica palili baklje i navijali za Zvezdu na celom stadionu.
Branislav Zeljković bio je zaposlen u FK Crvena zvezda, u sektoru stadionske infrastrukture, i povodom njegove smrti predsednik Vladan Lukić, kompletna radna zajednica i svi članovi skupštine izrazili su najdublje saučešće porodici. Ujedno, upravni odbor Zvezde odlučio je da na narednoj sednici minutom ćutanja oda počast preminulom članu skupštine kluba.
U vreme raspada SFRJ učestvovao je u ratovima u Bosni i Hrvatskoj. Tada je govorio:
- Ja lično i niko od nas nije išao u rat protiv Hrvata nego protiv ustaša. Borio sam se za svoju zemlju. Sticajem okolnosti, mi smo zbog politike izgubili rat, oni pobedili, što ne znači da sutra neće doći naših pet minuta. A rata će opet biti i ništa nije rešeno. Ipak, mi smo prvenstveno fudbalski navijači. Mogu samo da kažem svoj stav, ne zastupam generalni stav „delija“. Ja sam krenuo na tribinu zbog fudbala, ne zbog nacionalizma. Volim fudbal i volim Crvenu zvezdu kao klub. A u međuvremenu su se sve te stvari dešavale - govorio je Zelja 2002. godine.

Poštovali ga svi navijači

„Delije“ su Zeljkovića ceo njegov životni vek veoma poštovale. Zbog toga su ga zvale Komandant. Poštovale su ga i druge navijačke grupe, pa čak i najveći rivali, „grobari“. Juče su u beogradskim medijima osvanule mnogobrojne čitulje među kojima i jedna od grupe „Grobari 40+“ uz tekst: „Poslednji pozdrav našem drugaru.“ Na sajtu „Južnog fronta“ (podgrupe „grobara“) bilo je mnogo komentara, a u jednom je pisalo: „Preminuo je Branislav Zeljković Zelja, legenda ‚severa‘ i navijačkog pokreta uopšte! Na njegov spomen će mi uvek ostati u sećanju scene iz 80-tih kada bi nas negde sreo i govorio: ‚Grobari, mi idemo u Osek...‘ Ili: ‚Mi idemo u Reku‘, a to je bilo nama simpatično i za njega specifično! Neka mu je večna slava... Legende ne umiru...“ „Delije“ su odmah posle Zeljine smrti na „fejsbuku“ otvorile grupu „Komandante Zeljkoviću, neka ti je večna slava“, koja broji oko 3.000 članova. Tu je navedena i navodna Zeljkovića želja pred smrt: „Želja našega Dede je da ne kupujemo nikakvo cveće, da niko ne kuka na sahrani i da posle svi odemo u kafanu.