Aahhhhhhh, kakav lep osećaj. Robi je bio i ostao - avangarda! To je ono kad ideš ispred vremena - i stanja uma - kojim si trenutno okružen. To je ono kad pogledaš sa visine na žabokrečinu u kojoj se dave na hiljade i hiljade mržnjom i glupošću okovanih duša.
To je ono kad kažeš, ja sam umetnik, a moja umetnost se zove fudbal. Mržnju i pičkaranje prepuštam drugima. Oni su u tome mnogo bolji, a ja se, iskreno, tu ne bih ni snašao. Uostalom, zabole me za politiku sitnih duša, jer ja političar nisam. A sitna duša još manje.
To je ono kad kažeš,
imam viziju. Znam šta hoću... ili, kako je to veliki narodni umetnik Zdravko Čolić otpevao, "i što hoću to i mogu..."
To je ono kada su ti vrata kuće u kojoj si postigao
najzvezdanije trenutke svoje karijere uvek i zauvek - širom otvorena. Dovoljno je bilo samo jednom da pretrčiš 3/4 terena u najludjem sprintu da bi proslavio upravo postignuti gol pred prepunim Severom. Severom koji ti je klicao u delirijumu, jer niko - ali NIKO - nije mogao da ostane ravnodušan pred tvojim majstorijama. Bile su to četiri godine potpune simbioze i osmoze.
Kažu da dolaziš u "raspalu Zvezdu"? Super! Baš TO je izazov! Lako je širiti se kad imaš tim koji vredi nekih 50 miliona dolara. Nego, hajde da vidimo šta ti možeš da uradiš sa ovim paraolimpijcima!
Prozivaju te zbog nekakvih naci - priča koje ni oni sami više ne kapiraju. Da li si ti sad izdao Hrvatsku i Dinamo, ili si 1996. izdao Jugoslaviju i Zvezdu, ili si - biće na kraju - izdao stan? Da li si ti Hrvat koji će srušiti mit o nekakvoj supersrpskoj Crvenoj Zvezdi, njen najnoviji trener zbog kojeg su već neki klinci medju Delijama najavili "bojkot"? Ili si ti hrvatski trener koji se nikada više neće moći vratiti u hrvatski nogomet?
Bože, kako se zakuvalo! Ali, sve će to proći i za neke 2 godine će nam sve ovo izgledati smešno.
[uredio NYC - 13. prosinca 2010. u 06:27]