NIKOLA Žigić ponovo postaje meta engleskih klubova. Menadžer Aston Vile Martin O'Nil, koji je i prošlog leta želeo da angažuje srpskog reprezentativca, pripremio je ponudu koju će poslati na adresu Valensije. Cenjeni stručnjak želi da uz

Žigića dovede u Birmingem i portugalskog beka Migela, a za taj “paket” spreman je da plati 11 miliona evra.
S obzirom na to da Žigić i Migel imaju ugovor s Valensijom na još dve sezone, teško je poverovati da će španski klub pristati da ih proda ispod cene. Naime, prema procenama menadžera, visoki napadač trenutno vredi osam miliona evra, a iskusni defanzivac milion manje. Međutim, ono što može da promeni stav uprave Valensije biće eventualna ponuda Aston Vile da novac plati odmah po zaključenju posla i to odjednom, a ne na rate kao što je običaj u svetskom fudbalu poslednjih godina.
Naime, Valensija se nalazi u velikim finansijskim problemima, koje je samo donekle sanirala prodaja Davida Vilje Barseloni. Španci će očigledno biti primorani da se odreknu i Davida Silve, a blizu izlaznih vrata mogao bi da se nađe i Žigić. Što se tiče Migela, on je posle ismevanja trenera Emerija bez svetle budućnosti na “Mestalji”.
Aston Vila vidi Žigića kao naslednika jednog od dvojice svojih snažnih napadača, Džona Kerjua i Emila Heskija. Nije isključeno da obojica golgetera napuste Birmingem ovog leta, što bi širom otvorilo vrata startne postave za srpskog reprezentativca.

NAPOKON na svom terenu. Danijel Aleksić, nekadašnji fudbaler Vojvodine, od zimus član italijanske Đenove, završio je prvu polusezoni u „kalču“, svratio u svoj Veternik, u roditeljsku kuću da prepakuje kofere i priključi se Omladinskoj reprezentaciji Srbije. Mladi napadač ima velika očekivanja od predstojećih kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, na kojima će biti udarna snaga srpskog tima.
- Imamo odličnu ekipu i super smo drugari. Mnogo dobro radimo i cilj nam je da se najpre plasiramo na Evropsko prvenstvo, a zatim da osvajanjem jednog od prvih šest mesta u Francuskoj obezbedimo učešće na Prvenstvu sveta u Kolumbiji 2011. godine - kaže mladi fudbaler Đenove.
Odlazak iz Vojvodine zvanično najvećeg talenta srpskog fudbala, burno je obeležen uz velika očekivanja da će kod trenera Đenovljana Đampjera Gasperinija, koji inače nesebično daje šansu mladim igračima, imati veću minutažu nego u matičnom klubu. To je bila i želja Aleksića, koji u Vojvodini nije često dobijao

priliku da se dokaže, pa je na „čizmu“ otišao kao neizbrušeni talenat. Ni u Italiji se zasad nije naigrao, uglavnom je igrao za mladi i rezervni tim Đenove. Međutim, kako mladi fudbaler ističe, mnogo drugačiji uslovi i za život i za rad mnogo mu znače u fudbalskom razvoju.
- Nisam se naigrao u dresu Đenove, ali sam i te kako zadovoljan - kaže Aleksić. - Što se kaže, sve ide svojim tokom, prirodnim, a najvažnije mi je da redovno treniram sa prvim timom. Jer, kada se pogleda kompletna liga, očigledno je da u „kalču“ na terenima ima malo mladih igrača. Igram često za drugi tim, a u najjačoj postavi sedim na klupi i čekam šansu koja će mi se, uveren sam, ukazati u narednoj sezoni.
Debitovao je u meču Đenovljana sa Juventusom, u kojem je njegov klub izgubio 2:3, a u prijateljskim mečevima i na revijalnim turnirima bio je redovan, kako u timu tako i među strelcima. Ambicije Đenove bile su plasman u Ligu Evrope, ali su šampionat završili na prvom mestu ispod evropske crte.
- Trener Gasperini voli da na delu vidi talente, ali nas mlade ovog proleća nije baš često puštao na teren. Od naših fudbalera igrali su Nenad Tomović i Boško Janković, koji se nažalost opet povredio. Igrao je i Ivan Fatić iz Crne Gore. S njima trojicom se družim u Đenovi, stariji su, iskusniji i njihova podrška mi mnogo znači - kaže Aleksić.

U UTORAK PROTIV DANSKE
OMLADINSKA reprezentacija Srbije u nedelju je otputovala u Austriju, na završni turnir kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2010. Tim selektora Tomislava Sivića boriće se sa domaćinom, Švajcarskom i Danskom za prvo mesto koje vodi na šampionat koji će se ovog leta održati u Francuskoj. „Orlići“ prvi meč igraju u utorak protiv Danske u mestu Hal, u blizini Insbruka. Dva dana kasnije, u četvrtak 27. maja, rival je Austrija na stadionu „Sportcentrum“ u Švacu, na kojem će Srbija odigrati i poslednju utakmicu u Grupi 7 protiv vršnjaka iz Švajcarske.

AKO neko ima prava da priča o svetskom sajmu fudbala, onda je to Dragan Stojković. Igrao je Piksi na SP 1990. godine u Italiji kada smo osvojili peto mesto, a on bio jedan od najboljih aktera planetarne trke titana, a zatim i 1998. u Francuskoj kada smo, nažalost, izgubili u osmini finala od Holandije golom Davidsa u poslednjim minutima meča (2:1). Tuga je tim bila veća jer smo imali sjajan sastav, a Predrag Mijatović je uz sve to pogodio prečku visokog Van der Sara sa bele tačke...
- Lepota, radost i tuga, sve „smućkano“, to je Mundijal - kaže Piksi. - Međutim, to važi kada se lopta zakotrlja i kada počnu borbe na „život i smrt“. Tada u principu caruje kvalitet, koji opet bez sreće ne dobija uvek potvrdu. Trebalo je da pobedimo i Argentinu i uđemo u polufinale, i Holandiju i stignemo do četvrtfinala, a mi smo ispali iako smo dobili pregršt pohvala. U tim trenucima nesreće dođu kao hladan oblog, ali žig ostaje do kraja života.
* Zašto nam ovo pričate, uvod je u najmanju ruku neobičan?
- Zato što je fudbal božanska igra, ali vrlo specifična. I ne vrti se sve oko lopte. Ima i nešto između. A vrlo je bitno i može da rešava krucijalna pitanja. To je ono što se dešava na pripremama, treninzima, pre i posle utakmice, na terenu, u hotelu, na ulici...
* Hajdemo još malo konkretnije?
- I red je - smeška se Piksi sa japanskih daljina. - Najvažnije je da se sačuva ambijent! Možda to nekome ko nikada nije bio u koži fudbalskih reprezentativaca, zvuči čudno ili prozaično, čak može da „miriše“ i na traženje alibija, ali prošlost nas uči da moramo da dišemo kao jedan, da individualizam podredimo kolektivu. I najmanja sitnica može da poremeti harmoniju, pa još ako duže potraje potresi su neminovni. A kada i tlo počne da drhti pod nogama, onda ne vredi i da imate i vanzemaljce u timu.
* Aludirate verovatno na

dešavanja u Nemačkoj pre četiri godine kada se atmosfera nažalost pokvarila upravo kada je bilo najvažnije?
- Da, ali ne samo na Nemačku i ne samo na našu reprezentaciju. Tenzije, čarke pa čak i tuče nisu ništa novo i nisu srpski patent. To se dešava i u najboljim selekcijama i najrazvijenim zemljama. U neku ruku to nije ni neko veliko iznenađenje jer su igrači dugo odsutni, pritisak je veliki, odvojeni su žena, devojaka, dece... Bitno je samo da se ta trenutna neslaganja brzo zaborave. Ako se jaz produbi, onda je teško zadržati pobednički ambijent.
* Ova generacija živi familijarno?
- Zbog toga sve ovo i pričam i kažem da mora tako i da nastavi. Ako mogu nešto da im savetujem, ne brinite, neću da pričam ko treba da igra i kako, onda je to da što manje čitaju štampu. Ima i nešto gore, da im drugi čitaju od kuće, pa često promene i kontekst, a onda se pojedinci nađu pogođeni. Milion puta sam tome prisustvovao i znam šta to znači. Dakle, ne prihvatajte sve zdravo za gotovo i zaboravite ono rekla-kazala!
* Mislite da mediji mogu toliko da odmognu?
- Naravno da mogu, ali ja ne mislim da će to činiti. Verujem da svi želimo isto, uspeh Srbije koja zaista ima sastav za respekt i koja je uostalom to već dokazala. Ali, onaj najvažniji pečat na fudbalsku diplomu moraju da udare upravo u Južnoj Africi. Mediji moraju da ih podrže, u takvim utakmicama reprezentativcima je neophodna strahovita podrška. Jer, oni kroz novinske napise moraju da osete duh i dah Srbije - kategoričan je Dragan Stojković Piksi.

JAKI I INDIVIDUALNO
PIKSI ne krije da je prezadovoljan i igrom i kvalitetom naše selekcije. A kada ga pitate ko bi mogao da zablista snebiva se...
- Treško je to prognozirati, a i kriterijumi se različiti. U centru pažnje su uvek napadači i oni koji pripremaju šanse. Mnogo teže hvalospeve dobijaju odbrambeni igrači, mada je naš Vidić srušio te tabue. Super je igrač, pametan kao pčelica. Imamo i sjajnog vođu u liku kapitena Stankovića koji je uvek primer, motivisan i borben. Od Žigića se mnogo očekuje, a ja mislim da bi Jovanović mogao da se dokaže u potpunosti. Bez obzira na sjajne igre u kvalifikacijama, Mundijal je prava prilika da Lane bude i osveženje i iznenađenje za svetski fudbal. Krasi ga brzina i hitrina, ima i osećaj za gol...

VIDIĆ “ŠTOPUJE“ KENEDIJA
JEDAN od glavnih aduta reprezentacije Australije je visoki napadač Nagoje Grampus ejt Džošua Kenedi, koga Piksi trenira.
- I jedan je od mojih najboljih igrača. Visok je, jak kao zemlja, opasan, pogotovo u skoku. A i „namazan“ je i iskusan. Međutim, bez obzira na sve lepo što sam rekao o golgeteru mog tima, stopostotno sam siguran de će Vidić znati da ga onemogući. Jer, Nemanja je najbolji štoper na svetu - tvrdi Piksi.