Sad je kasno za promene

Selektor Srbije Havijer Klemente na 11 utakmica šansu da igraju za državni tim ukazivao je čak 27-orici igrača. Taj podatak može da se tumači na razne načine - od toga da je Bask lutao u traženju tima, do onih sarkastičnih - da nije znao šta čini. Istina je, svakako, negde na sredini, ali statistika može mnogo da pomogne i da da realniju sliku naših naravi i mogućnosti.

Najstandardniji reprezentativac od kada je Klemente seo na klupu Srbije je golman Vladimir Stojković, koji je visoku klasu potvrdio i u Jerevanu. Da on nije stajao na golu "belih orlova", oni bi se u Beograd vratili potpuno slomljenih krila. Stojković je odigrao sve minute kvalifikacija i po tome je rekorder u našem timu.

Svi ostali reprezentativci ne mogu se pohvaliti takvim učinkom. Pod objektivnu lupu može se staviti i učinak kapitena Dejana Stankovića, ali i iskusnih Mladena Krstajića, Ivice Dragutinovića, Nenada Kovačevića, Nikole Žigića. Oni su kostur tima, ali se njihov učinak može staviti pod mikroskop i tada se ne bi dobila baš lepa slika o njihovih nastupima.

Posebno poglavlje srpskog državnog tima su napadač Marko Pantelić i kapiten Stanković. Kapiten nacionalnog tima, koji je u Jerevanu odigrao 72. utakmicu u majici sa državnim grbom, dozvolio je sebi u ovim kvalifikacijama da dva puta pauzira zbog žutih kartona. Takva neodgovornost ne može se opravdati ničim drugim nego se otvoreno može reći da je kapitenu Srbije sve dozvoljeno i da mu se sve oprašta. Posebno se može pričati i o njegovom učinku, ali to je već stvar procene stručnjaka.

Centarfor Marko Pantelić od 11 kvalifikacionih mečeva nastupio je na deset. Jedino je propustio duel protiv Finske u Beogradu. Uz to, samo na jednom meču protiv Portugalije u Beogradu (1:1) Pantelić je bio svih 90 minuta na terenu. Koliko je Pantelić golova dao, zapitaće se neko. Odgovor je jednostavan -nijedan.

Status standardnih igrača kod nas mogu da dobiju još Nenad Kovačević sa 10, Krstajić i Dragutinović sa sedam nastupa. Žigić je bio kažnjen, pa povredjen, a Vidić je izostajao zbog povreda.
Zanimljiva je priča o Danku Lazoviću i Igoru Duljaju. Lazović je propustio samo jednu akciju reprezentacije, a Duljaj četiri, ali ni jedan od njih nema sigurno mesto u timu. Njihov učinak je medjutim, veoma dobar. Lazović je dao dva gola i sa Jankovićem i Kuzmanovićem je posle Žigića, koji je bio strelac četiri gola, najbolji strelac ekipe. Učinak Duljaja u svakoj akciji je nemerljiv, ali nije u prvim vizijama Klementea.

Miloš Krasić i Boško Janković predvode novi talas srpskog fudbala i u njima Klemente vidi budućnost. Značajan deo taktike Klemente bazira na Krasiću, koga često u prosečnost povuče grupa najiskusnijih.
Pored svih nabrojanih imena Klemente zaboravlja na dva strelca - Danijela Ljuboju i Mateja Kežmana i pleja Sašu Ilića.

Kuzmanović kao defanzivni plej-mejker ima raskošan talenat, ali ovoj reprezentaciji čini se nedostaje prefinjeni tehničar i kreativac kakav je Saša Ilić. Iako od imena i isustva to treba da budu Stanković i Kovačević, pa i Janković, nijedan od njih trojice osim Krasića, koji ima jasne i prepoznatljive kreativne sposobnosti, ne može da oplemeni igru srednjeg reda.

(Tanjug/MONDO)