Svaka cast tebi na krvavim kolenima u drugoj ligi, a sta mislis kako li tek treba da se osecaju Vladan Lukic (polomio nogu u Becu), Budimir Vujacic (zavrsio karijeru zbog povrede u prijateljskoj utakmici reprezentacije), Neven Subotic (igrao sa pocepanom nogom celu utakmicu protiv Iraca u Beogradu), Dragan Mrdja (odsustvovace ko zna koliko posle Meksika a gazda njegovog kluba pomahnitao i hoce da tuzi FSS?!), Bosko Jankovic (tek je izasao iz druge uzasno teske povrede i opet se povredio), pa i taj Nikola Zigic, koji je nezalecen zaigrao za reprezentaciju u Estoniji, obnovio povredu i propustio polusezonu u Engleskoj, da pomenem samo te primere. Sta je sa tim, ili cemo to da preskocimo, zaboravimo i gurnemo pod tepih da su ti momci ugrozili karijere i ozbiljne novce jer nam se ne uklapa u teoriju o slabosti karaktera? Da li je to pokazatelj neke ljudskosti ili nije?

Crvenih kartona i glupih penala je bilo od kad je fudbala i bice zauvek (da ti ne pominjem Bekama protiv Argentine i sl., dovoljan ti je jucerasnji "pametni" penal Portugalaca protiv Bosne), tako da to nije i ne moze biti nikakav zastitini znak naseg fudbala.

A mislim i da je potpuno iluzorno ocekivati od igraca da krenu horski javno da pljuju savez - mada ne sumnjam da bi svaki od njih mogao o tome roman da napise. To se, koliko je meni barem poznato, nikada i nigde nije dogodilo. Jedino sto znam su slucajevi svadje Dankana Fergusona sa skotskim FA i jedan kraci bojkot dela bosanskih reprezentativaca zbog teske finansijske malverzacije koji je brze-bolje zataskan i za koji niko zivi nije odgovarao. Zato je i od nasih momaka nerealno ocekivati da unisono krenu da pricaju sta ih sve tisti. Ponavljam jos jednom, riba se od glave cisti.