Malo su se slegli utisci, pa da dam neku ocjenu kompletnih kvalifikacija.

Dolazak Pixija je nesto najbolje sto se moglo desiti nakon onog faila vs Škota prosle jeseni.
Nevjerovatno koliko je covjek uradio prvenstveno na psiholoskom planu za samo 6-7 mjeseci. Od grupe luzercina, napravio je tim koji nije poklekao ni kada su Irci poveli u prvom kolu u Bgu, ni kada smo u Bakuu vratili domace u zivot onim glupim penalom, ni kada smo gubili 0-2 od Portugalaca, ni kada smo samo nasom gluposcu i nesrecom ispustili 3 boda iz Dablina, iako smo po prikazanam trebali ubjedljivo slaviti i kao slag na tortu, ni kada smo onako primili preksinoc gol, iz jedne sumnjive situacije. Nastavili smo kao da se nista nije desilo.

Dalje, nasa igra je nikada modernija, nikada brza, nikada ljepsa!
Izrazito postujem pokojnog Antića, ali ni njegova Srbija nije igrala ovakav fudbal. U Beogradu smo s igracem vise cupali bod vs Francuza, isto sa igracem vise jedva dobili Švabe na SP 2010.
Jeste da tu ima dosta i do profila samih igraca, jer je ta ekipa bila vanserijska nazad, ali je napadacki zavisila samo od bokova, Krasića i Jovanovića, ali opet, mi tada nismo izgledali ovako kompaktno i motoricki jako. Bukvalno smo pregazili Portugalce u svakom smislu i to na La Luzu, sto nije poslo za nogom ni najjacim reprezentacijama!

Do Katara ima jako mnogo i veoma je bitno da ostane ovakva atmosfera unutar same reprezentacije i da Pixi ne dozvoli (a siguran sam da nece) da mu se bilo ko mijesa u sastav. Takodje, nista manje nije vazno koje naredne klubove ce izabrati Vlahović, Mitrović, Jović, Sergej, Milenković, Lukić... 😉