Nisu došli ranije nego kasnije. Problem je nasta u samom početku jer drugi vod nije nikako moga pronać misto di je bilo zakopano oružje namijenjeno njima. Naposlijetku su se vratili doma. Prvi i treći vod su ih čekali, ali su naposlijetku morali krenit bez njih. Prekasno su krenili, zato nisu našli vodiče koji su ih tribali prebacit.

Užasan problem je bila glad i pogotovo žeđ. Nosili su samo po 1 litru vode svaki (čuture). U srid lita! Čudi me da nisu pomrli tokom prve noći. Kako su bili poluludi od žeđi odlučili su poslat dvojicu u Košute po vodu. Seljaci nisu ni znali ni ko su ni šta su. Zvali su patrolu koja je bila blizu.

Možda je greška šta su se ova dvojica vratila prema odredu i otkrila im položaj. Možda su tribali bižat skroz na drugu stranu i odvuč progonitelje dalje od odreda... Žeđ i glad su očito učinili svoje.

Ima više verzija, po onom filmu šta je snimljen došli su ranije, i ušetali u selo. Valjda je film snimljen po svjedočanstvima, a čudi me da sve to nije bolje dokumentirano budući je bilo dosta preživjelih. Po nekim pričama polovica je preživila i pobigla, jer su bižali na stranu di su bili domobrani koji su pucali u ništa i omogućili im bjeg.

Ja imam doma:

1. Crveni Split, Mario Garber
2. Split je prva liga, Milorad Bibić Mosor
3. Splite moj, brošura izdana za 95. godišnjicu kluba
4. Split na moj način, Žarko Mihaljević
5. RNK Split, klupske novine (1959-1988), 45 brojeva, komplet, fotokopirano i uvezeno u tvrdi omot.
6. Splitovac, klupske novine (2003-2010), 6 brojeva, komplet,
fotokopirano i uvezeno u tvrdi omot.
7. Crveni Split, nepoznat autor, vrlo loša kopija na indigu.

Onda kad se moglo nije se kvalitetno obradilo,šteta jer je sad problem sve povezat

Vicko je bija kontra toga da ih se šalje nepripremljene usrid lita uz to kroz sela u kojima komunisti nisu imali jača uporišta jer su uglavnom bili koncentrirani na gradove di je bila radnička klasa, dok su sela i seljake zanemarivali kao nedovoljno svjesne.Radi toga Vicko nije moga sebi do kraja života oprostit što se nije odlučnije suprotstavija odluci CK Hrvatske kojega su sačinjavali Bakarić , Hebrang i ostali. Radi toga su među njima ostali trajno poremećeni odnosi ,koji se nikada nisu izgladili.

Nemoj virovat filmu. Ovo šta sam napisa svjedočanstvo je čovika koji je bija u odredu. Pročita sam to u jednom dahu.

Nikad se detaljno ništa nije istraživalo o Odredu jer nije odgovaralo nikome osim možda obiteljima poginulih momaka. Kako bi se istraga širila došlo bi se do loše pripreme rađene na brzinu, zašto je tribala tolika hitnost, ko je sve naredija brzi odlazak na Kamešnicu... Neko bi mora odgovarat. Ovako nije odgovara nitko.

Pa ne virujem baš filmu, ali i ja sam čuja svjedočanstvo o lošoj organizaciji.

Tako je. Bravo. Još apsurdnije, malo posli kraha ustsnka u Dalmaciji u lito 1941, na nekom visokom plenumu isti taj CK KPH je oštro kritizira Pokrajinski komitet za Dalmaciju radi loše organizacije ustanka. Licemjerje totalno.

Vicko je bija popizdija radi toga, osjeća je grižnju savjesti i radi poginulih i radi svoje nedovoljne odlučnosti da se suprostavi preuranjenoj odluci o ustanku iz Zagreba. Pisa je o tome baš u ovom broju Splitove novine iz 1972. Reka je bija da mu je bilo najstrašnije kad je malo posli pogibije odreda priša otac jednog od poginulih i reka: "Ti se šetaš po Splitu, a moj je sin poginija jer si ga posla u smrt".
Mislija je dat ostavku, ali nije jer bi ispalo da je prizna da je on kriv. A nije se osjeća krivim.