Nemac Jirgen Reber po svemu sudeći nije više trener Partizana, prenose beogradki mediji, pozivajući se na 'izvore bliske klubu'.

Sastanak UO najavljen je ranije za 10. maj, ali zvaničnog saopštenja kluba i dalje nema, iako se pronela priča da je dogovoren raskid saradnje sa Jirgenom Reberom, kao i da je njegov naslednik Miodrag Ješić, nekadašnji kapiten i trener 'crno-belih', prethodne sezone trener sofijskog CSKA.

Reber u sredu nije vodio trening ekipe, a 'Sportski žurnal' tvrdi da je u to vreme menadžer nemačkog trenera bio na sastanku sa Žarkom Zečevićem. U ugovoru koji je na snazi postoji član prema kojem je Partizan obavezan da u slučaju raskida saradnje isplati Reberu, njegovom pomoćniku Štorku i njihovom menadžeru više od 300.000 evra obeštećenja.

Ješić, koji se pominje kao sledeći trener Partizana, vodio je taj tim 1999/2000 godine, u kvalifikacijama za LŠ bio uspešniji od estonske Flore i Rijeke, a slabiji od moskovskog Spartaka. Partizanovo učešće u Evropi završenoje porazima od Lidsa u Kupu UEFA. Te sezone prvak je bila Crvena zvezda.

Nezvanični kandidat za novog trenera Partizana je, prenose neki mediji, i sadašnji trener OFK Beograda Slobodan Krčmarević.

 Sve je promenljivo sem Zeke&Bjeke!

 Istog tog ješića su pre neku godinu najurili banditi iz Partizana!

A koliko su puta Žigić I Đokić trebali da dobiju kartone zbog simuliranja?

 I to im je bio jedan od boljih poteza

 Na današnji dan pre 40 godina fudbaleri beograskog Partizana igrali su finale Kupa evropskih šampiona sa ekipom Reala. Partizan je izgubio od Madriđana sa 2:1 i tako ostao bez trofeja.

Finalna utakmica igrana je na briselskom stadionu 'Hejsel'. Partizan je poveo golom Velibora Vasovića u 55. minutu, a Španci su do preokreta došli golovima Amansija u 70. i Serene u 75. minutu igre. Utakmica u Briselu odigrana je pred 60.000 gledalaca.

Partizan je te sezone do finala došao na impresivan način. U prvom kolu, u jesen 1965. godine, 'crno-beli' su savladali šampiona Francuske, ekipu Nanta. U Beogradu je 22. septembra bilo 2:0 (Galić, Hasanagić) za tadašnjeg prvaka tadašnje SFRJ, a u Nantu, 13. oktobra, 2:2 (Kovačević, Galić).

U osmini finala, 9. novembra, u Beogradu je pobeđen prvak Nemačke, Verder, sa 3:0 (Jusufi, Pirmajer i Hasanagić). U revanšu, 19. novembra, Partizan je primio jedan gol i plasirao se u četvrtfinale.

Sledeći rival bila je praška Sparta. Partizan je ušao u dvomeč kao favorit, poveo u Pragu, ali je utakmica igrana 2. marta 1966. godine završena pobedom domaćih od 4:1. U revanšu, sedam dana kasnije, 'crno-beli' su pred 50.000 navijača pobedili sa 5:0 (Kovačević 2, Hasanagić 2, Vasović)

Rival u polufinalu bio je prvak Engleske, Mančester junajted. U Beogradu, 13. aprila, Partizan je pobedio sa 2:0 (Hasanagić, Bečejac). Revanš na Old Trafordu odigran je sledeće nedelje, a zahvaljujući sjajnom Šoškiću Partizan je izgubio sa 1:0 i plasirao se u finale KEŠ.

U Briselu, 11. maja 1966. godine, odigrano je finale, a Partizan je nastupio u sastavu: Šoškić, Jusufi, Mihajlović, Bečejac, Rašović, Vasović, Bajić, Kovačević, Hasanagić, Galić, Pirmajer (Ćurković, Damjanović, Davidović, Miladinović, Vukelić). Trener je bio Abdulah Gegić, a “tehniko” Stanislav Virgilije Popesku.

Veći deo te ekipe napustio je klub nekoliko meseci kasnije, a Partizan do danas nije uspeo da ponovi uspeh iz 1966. godin

pa dobro parametri za pljacku i sudijske kriterijume se ocigledno razlikuju, cim sudija malo ravnopravnije deli pravdu, mozemo cuti cigane kako kukaju, ali sta da se radi

pa taj penal se ne sudi, jer je sudija znao da ce u finisu kad zvezda stisne morati da progleda kroz prste i posle kaze kako je kompenzovao. Uostalom da je ponistio Purovicev gol u top bi ga stavili, a od 65.minuta je izgubio svaki osecaj za pistaljku i svaki pad i simuliranje cigana svirao kao faulove

znaci to za rebera zavrseno, lepo bogami, a sa njim su bar trkacki mogli da pariraju protivnicma, ovako bojim se da cemo sa Jesicem liciti na OFK iz produzetaka sinocnje utakmice
 

 Supruga Zvezdinog trenera piše kolumnu za rumunski tabloid Star
Zenginoj ženi smrdi Beograd
Trebalo je da budemo "proterani" u iznutrice bivše Jugoslavije. Probijao me odvratan miris hrane, paprike, pastrmke, suhomesnatih proizvoda, piše Raluka

Šta se dešava kada se rumunska plavuša uda za slavnog italijanskog golmana?
- Počne da piše kolumnu u bukureštanskom tabloidu.
I ako liči na vic - nije. Supruga trenera Crvene zvezde Valtera Zenge, Raluka, dala je mašti na volju u svom životopisu za tabloid Star, gde, pod naslovom "Misli, sećanja i malo duše", pljuje po Beogradu.

"Dunav tiho teče, mutan i zelen, prenatrpan, preseca grad, i klizi ispod ogromnih mostova, pored starih zgrada, bednih, pored porušenih zgrada od bombardovanja, kao kosturi sa skeletom koji je pobegao od sunca. Tu i tamo po neki znak preporoda, poneka slabašna nada modernizacije."

Kakve reči od devojke rođene na periferiji Bukurešta, u naselju Militari. Jadna ona, i sama pomisao da će se preseliti u Beograd stvarala joj je mučninu u stomaku...
"Pretnja nepoznatog me je naglo naježila... Trebalo je da budemo "proterani" u iznutrice bivše Jugoslavije, u zemlju o kojoj nisam ništa znala, a nisam ni želela da saznam, sem parcijalnih informacija koje sam imala o odvratnom balkanskom ratu i "etničkom čišćenju", od pre nekoliko godina. Zemlja za koju mi je bila potrebna čak i viza.
Stisnuta srca otišla sam u srpski konzulat u Milanu, gde su mi u pasoš zalepili sumnjivu nalepnicu iškrabanu ćiriličnim slovima. Moj suprug je krenuo nekoliko dana ranije. Ja sam ostala da raspakujem kupaće kostime, sandale za plažu zamenim za ozbiljnom garderobom, dostojnom supruge poslovnog čoveka iz sveta fudbala. Sa slušalicama na ušima, slušajući pesme ohrabrenja i dobrog raspoloženja, sa gomilom časopisa, svežom masažom za opuštanje i aktivno duhovno otvaranje, krenula sam ka Beogradu i istrpela sat i po (prikladnog) leta novim vektorom našeg postojanja Yugoslavian Airlines."

Prepoznala miris paprike
Rumunska "dama" prosto se zaprepastila gužvom i neefikasnošću službenika na beogradskom aerodromu.
"Sve je delovalo staro i sivo. Na pasoškoj kontroli, prvo neprijatno iznenađenje. Na šalteru su bila samo dva namrgođena carinika, a gomila raznobojnog sveta iz tri aviona, koji su istovremeno sleteli. Bila je velika uskomešanost, bez poštovanja bilo kakvog reda, gužva kao da se istovara kamion humanitarne pomoći. Narod se gurao i galamio da bi što pre stigao sa druge strane kontrole. Svet se stezao oko mene kao zagrljaj lepljive zmije koja je gušila.

Na beogradskom aerodromu koprcali smo se kao gomila izbeglica koja se gura za mesto u autobusu spasa. Očekivala sam da u momentu iz kose mog suseda izviri duguljasta znatiželjna glava kokoške, probijao me odvratan miris hrane, paprike, pastrmke, suhomesnatih proizvoda..."

Sluđena od prvog kontakta sa Srbijom i umorna od jednoiposatnog leta, Raluka je očekivala da će je spasti vitez Zenga.

"Sa druge strane sam mogla videti nemoćnog supruga koji mi je slao ohrabrujuće poglede, a ja sam prevrtala očima i odgovarala sevajući pogledima: 'Učini nešto!'

Na svetlu dana, na zagušljivoj avgustovskoj vrućini, ceo grad je delovao okamenjen pod debelim slojem prašine solarnog praha istorijske ustajalosti, kao onaj prah koji je nekad bio na praznim tezgama komunističkih radnji."

Dajte joj utehu
U "prljavom, ružnom, smrdljivom Beogradu" mlada gospođa Zenga se loše oseća. Jedini spas za nju je da svake nedelje odleti do Milana.

"Hajde, draga, videćeš da će se naći nešto što će ti se dopasti... Strpljivi suprug pokušava da me odobrovolji. Ali, ja sam neutešna... "

Čuli smo da je Raluka u našem gradu ipak pronašla nekakvu fensi teretanu, pa se tamo rekreira. Možda će se do kraja Zenginog mandata na klupi Crvene zvezde, za kojeg je sada jasnije zbog čega je često nervozan, u Beogradu ipak naći neko mesto na kojem će Raluka, najzad, biti utešena...