Ja mislim, da nema sanse, da ima ima toliko navijaca Olimpije u usporedbi sa Mariborom. Ako ih ima onda nemam pojma gdje se ti navijaci nalaze poslednjih xx godina jer na domacim i gostujocim utakmicama ih nema.

Za vrijeme Jugoslavije dosta ljudi iz Zagorja bilo je rođenih na Ptuju umjesto u Varaždinu (ista drzava, blizina..) a dosta tih ljudi skolovalo se u Mariboru.

ima i dosta ljudi iz Istre rođenih u Kopru

pa ak samo pogledaš koliko ima ljubljana ljudi a koliko maribor, to bi objasnilo gornje procente

Ja ti mogu odgovoriti, da sam rođen u sedamdesetim godinama prošlog stolječa, da pratim Maribor uživo na stadionu negdje od poslednjih godina Jugoslavije (znači medrepublička liga), da sam recimo na prvoj utakmici u istoriji Maribora u evropskim kupovima protiv Hamrum Spartansa bio pobirač lopti (isto tako i protiv Atletica Madrid i Borussie Dortmund), da sam do sada izpustio sve skupa tri utakmice Maribora na domačem terenu (znači da jih nisam vidio uživo) u evropskim kupovima, da imam godišnju ulaznicu za Maribor od 1999 (a prije sam imao bezplatni ulaz od kluba), da sam na skoro svim domačim utakmicama u slovenskim takmičenjima i idem na skoro polovinu utakmica Maribora u gostima, a samo u 2014 išao sam na evropska gostovanja u Sevillu, Gelsenkirchen i Lisbonu.

I mislim, da više nego dobro poznajem Slovensku fudbalsku scenu. I stojim za napisanim, što sam napisao nekoliko dana nazad. I kad sam napisao lokalno, to je značilo za klub u istom gradu u Sloveniji, koji je u bivšoj YU igrao ili u medrepubličkoj ligi ili još koju klasu niže. Sigurno da to, da se je navijalo za nekog od bivše velike četvorke, nije važilo za sve, ali sigurno je za puno ljudi.

A naravno, kada je Slovenija postala samostalna, to se je počelo promjenjivati. Lokalni klubovi so dobili na značenju, recimo u Mariboru so se ljudi opet počeli identificirati sa NK Mariborom (prije toga barem deset godina praktički niko nije želeo se identificirati sa klubom zbog one afere "žoga" u početku osamdesetih, kada so klub izbacili iz druge lige) i posebno ona utakmica sa Beltincima če sigurno ostati u posebnom sječanju, jer je to bio prvi naslov NK Maribora u samostalnoj Sloveniji. I znam veoma dobro, kakva euforija je bila onaj dan u gradu več od jutra.

I da, širša okolina Maribora navija za Maribor, a ostali dio Slovenije (sa izuzetkom Ljubljane i okoline) simpatizira sa Mariborom. Nisu to vatreni navijači.

Dinamo je od velike četvorke u Mariboru imao največu potporu u prijašnjim vremenima, onda je sledio Partizan, onda Crvena Zvezda i onda Hajduk.

I prvu jedro navijačke grupe Viole, koja je bila ustanovljena 1989, bili su oni, koji su najviše simpatizirali sa Dinamom i zbog toga su u devedesetim i večina navijačkog repertoara bile pjesme od Dinama, koje su bile preradjene za Maribor. Onda su veči vpliv dobili oni, koji su prije simpatizirali sa Partizanom (govorim o navijačkom repertoaru), a u poslednjih nekoliko godina najviše se koriste južnoameričke navijaške predelave.

A ako bi sada generalno pitao, kako se u Sloveniji prate klubovi velike četvorke, onda mogu barem za Maribor i okolinu reči, da takvih nije više puno, da se sada prati jedino Maribor. Sigurno da se prate informacije i događanja u tim klubovima, ali tako generalno, ne više navijački. Mlađe generacije sada više simpatiziraju neke najjače klubove u Europi, mislim da jih najviše prati Barcelonu, a i Liverpool je veoma jak u tom segmentu.

Pa ako svi ti ljudi gledaju nogomet i navijaju za jedan klub... Bilo bi zanimljivo pogledati procente koliko ljudi u Ljubljani navija za Olimpiju i koliko primjerice za CZ. Uz to nisam ja bas siguran, da ima nogometni klub Olimpija vise navijaca od kosarkaskog kluba. Prvi put nakon raspada Jugoslavije, da je na klubskoj utakmici u Ljubljani bilo barem 10 tisuca gledatelja bilo je u kolovozu prosle godine na prijateljskoj utakmici Olimpija-Chelsea (izgledalo je kao da se igra u Londonu). Ovo govorim zbog toga jer su ljudi tada napunili stadion ali su dosli gledati ili protivnicki klub ili kvalitetu na terenu. Vise manje je zbog toga bio za vrijeme Jugolige popunjen i Bezigrad (javna tajna).

Kao manje zlo, bolje i da ovako ljudu dođu nega dabaš nikako se ne može privući. Tko zna kako bi sve izgledalo da je Olimpija sedamdesetih ili osamdesetih dosegnula neki "trofej", ne mislim bukvalno na pokal ili titula, ali npr. da je kao Željezničar ili Rijeka koji put ostavila značajniji trag u kupu UEFA. Npr. Velež je s dva trofeja Maršala Tita i euro nastupima i reprezentativcima ojačao bazu, premda su imali naivjača  i po Slavoniji što provjereno znam. Vojvodina je imala dosta simpatizera u starijim generacijama, u mlađim su gubili navijače od CZ i Partizana. Ne znam kako Niš, imali su euro-nastupe....

Ne znam kakva je statistika najposjećenijih tekmi u LJ reprezentance, kak se tu kreću brojevi, ali nekako ne mogu vjerovati da kada bi NK Olimpija stvorila ovako nešto slično kao nk Maribor, da se ne bi grad dignuo na noge!? Naravno, ne ad bljesak jednu sezonu, nužno bi bilo barem kontinuitetet od 6-7 godina kakvih-takvih eurorezultata da se to malo izgradi.

Kakva je to bila afera "žoga" početkom osamdesetih?
Btw. gdje su danas: Darko Domadenik, Peter i Vili Ameršek? Adriano Fegic, navodno omočni trener u Postojni ili u okolini?

Mariborski fudbal je u svojoj istoriji imao dve velike afere: afera "driska" i afera "žoga.

Afera "driska" dogodila se je 1960 i zbog nje je bio razpuščen prijašnji klub i ustanovljen sadašnji NK Maribor. A afera "žoga" dogodila se 1981, kada je NK Maribor bio izključen iz 2. YU lige zbog crnih fondova.

Ako koga interesira, moži si prebrati članak na donjoj povezavi. Prvo je na kratko o aferi "driska", a onda puno više o aferi "žoga":

http://svet24.si/clanek/5269358a414ac/maribor-kot-zrtveno-jagnje