Bio je 04.09. 1983. godine, Partizan je isao u goste zagrebackom Dinamu i bila je to tekma koju su navijaci oba kluba zapamtili po najzescem obracunu fanova, zescim cak i od onih po osnivanju BBB-a. Tada se najbolje videlo da navijaci Dinama nemaju tu strast, ludilo izazvano ljubavlju prema voljenom klubu, po cemu su Grobari bili vec uveliko poznati.

Za Zagreb se kretalo vece pre tekme, oko 22.00, a okupljanje Grobara je bilo zakazano na tradicionalno sastajalistu – Terazijskoj cesmi. Pampi i prva ekipa naoruzani nozevima, bokserima i rakijom sedeli su u "Moskvi" i pevali patriotske pesme. Muca i pankeri obuceni u crno od ulicnih cistaca uzeli su sve metle i stekovali njihove drske za put. Oko tri stotine fudbalskih fanatika bilo je spremno za put u Zagreb.

U vozu je jedan vagon bio okupiran i rezervisan za prvu ekipu dok su se ostali rasporedili po ostatku voza. Bilo je tu i Pristevaca (predvodjenih Tosketom i Saletom), Vranjanaca (ciji jezik niko nije razumeo), Novosadjana... Pampi je svoj vagon ukrasio grafitima: "Ziveo kralj Petar",  i "Velika Srbija", sto je u ono vreme bilo razvno skandalu.

Po dolasku u Zagreb, razlegla se pesma kojom su probudjeni igraci Partizana koji su odseli u "Esplanadi". Odmah je doslo do sukoba sa murijom i Pampi je priveden. Razdrazeni Grobari posecuju obliznji dragstor gde besplatno namiruju glad i zedj, na ocigled zaprepascenih trgovaca. Krece se ka Maksimiru i kupuju se karte za utakmicu koju mnogi nece ni odgledati. Usput se posecuje kasarna iz koje sa spratova iskacu vojnici Grobari i pridruzuju nam se, kao i Sarajevska ekipa naoruzana do zuba.

Odsedamo u maksimirskom parku gde odmaramo i pijemo cekajuci pocetak. Odjednom u park ulazi grupa od 20 –ak pijanih navijaca Dinama, pevajuci: "Gde ste sada Grobari", ne sanjajuci gde se nalaze. Doslo je do prve tuce i oni su bili razjureni uz pesmu: "Ima nas Grobara 200 miliona...". Posle ovoga se na ulazu u park okupilo oko 1000 (a pojedini Grobari su tvrdili da ih je bilo i mnogo vise) navijaca Dinama predvodjenih lokalnim dripcima jakih misica i slabih mozgova.

Kada sam video nepreglednu masu purgera kako se zalece na nas sa svih strana, pomislio sam da nam nema spasa. basta restorana u kojem smo sedeli i pili bila je opkoljena sa svih strana. A tada se dogodilo nesto sto se retko vidja cak i u filmovima. Grobari vade svoj arsenal oruzja i uz gomilu flasa koje su pokupili iz gajbi pomenutog restorana zalecu se na napadace. Ovi nisu stigli ni da se iznenade a vec su bili prinudjeni na povlacenje. Obe gomile su se vratile na pocetne polozaje a zatim ponovo dolazi do medjusobnog sukoba, ovog puta kod ulaza na stadion. najvecu tucu koju sam ikada video prekinulo je desetak marica i jos toliko policijskih automobila. Nas oko 150 je privedeno u stanicu gde nas smestaju u hol i daju nam tranzistor da slusamo prenos utakmice. Pristizu novi uhapseni Grobari zbog pravljenja nereda na stadionu i od njih saznajemo da nasih ima oko 2000 i da sve vreme pevaju i skandiraju. Cerin daje gol, Dinamo vodi, ali mi neprestano pevamo. Tada nastaje: "I kada ne budes prvi ti...". Smajic tada izjednacuje i u stanici milicije nastaje pravi haos. Stolovi i stolice lete na sve strane i radost je neopisiva. Utakmica je zavrsena 1:1 i nas pustaju po desetoricu, mi se okupljamo iza coska i krecemo na zeleznicku stanicu.

Ovo gostovanje pamtim po nekoliko specificnosti: nikada, ni pre ni kasnije, nisam video tucu u kojoj je ucestvovalo oko 1500 navijaca, a pogotovo da je manjina razbila vecinu. U medijima ni slovce o neredima. Tada je huliganima zaista bilo lakse jer novinari su se pribojavali da pisu o "ilegalnom" razbijanju bratstva i jedinstva, a milicija nije ni pomisljala sta su Grobari u stanju da urade, pa je na mesto dogadjaja (na nase zadovoljstvo) dolazila sa zakasnjenjem. I na kraju tada sam prvi put osetio da stvarno pripadam najludjoj navijackoj grupi na svetu – GROBARIMA, navijacima beogradskog Partizana.