Problem je kada naiđu na ekipu koja se što timski, što individualno vrhunski postavlja u skladu sa situacijom na terenu. U ovom slučaju obrana od presinga kada Juve ima loptu i od centaršuta kada ju ima Celtic. Ne mogu se sjetiti jedne velike šanse domaćih kod centaršuta, osim one Ambrosea kad je pucao ravno u Gigija.

Vrlo hrabra postavka Celtica, u napadu se de facto igrali presing tri na svu trojicu stopera Juvea i više je zasluga Juventina što takav pristup nije donio veći broj grešaka i prilika za ugroziti gol.

Juve se vrhunski branio s loptom (oksimoron, da) od presinga. "Povećali" su teren maksimalno, posebno u širinu, nisu nabijali lopte koje bi onda Celtic u par dodira dovukao do obrane u kojoj su sada "samo trojica" jer su bekovi daleko, a veznjaci osim Pirla izvan svojih obrambenih uloga traže loptu. Bila je jedna jedina takva situacija, ali bila je plod loše Vidalove odluke, dakle kolateralna žrtva.

Osim toga, u napadu imaju dodatnog playa koji može zadržati loptu u vidu Mirka i onog koji živi na granici ofsajda i traži loptu u prostor u vidu Matrija. Baš je on često direktno rješenje dugom loptom u prostor kada dolazi do opasnosti da se lopta izgubi, posebno je to zgodno kada zadnja linija igra visoko kao Celticova danas, pa im duže treba (Celticu) da stave loptu opet pod kontrolu - a to automatski znači više vremena Juveu za " oporavak linija" i barem malo premještanje težišta igre od svog gola.

Dva puta kad Celtic uopće takvu dugu loptu nije uzeo (individualne greške), Juve je zabio i imao stopostotnu. Zapravo je odlično koliko je Celtic bio u igri s obzirom na okolnosti. Igraš protiv objektivnog favorita, dobro ti ide, i onda takav gol te vrati tri koraka unazad - to je strašan psihološki pritisak stavljen na njih. Ali ako ga ne prihvatiš, budeš unakažen, pa i nemaš baš odabir.

To je razlika kad ovako napadaš Aberdeen ili Juve - naprijed se i protiv prvih možeš ispromašivati, ali pogriješiš li tako nazad, Juve će to iskoristiti.

Ima jedna zgodna stvar za primjetiti - drugi gol Juvea, prije i poslije toga 2 identične situacije. Mrzim taj termin koristiti u nogometu, ali to je čisti automatizam. Suradnja špiceva i bekova- prvi dolaze po loptu između linija, ruše ofsajd zamku (jer tog koji dolazi po loptu prati igrač na leđima), a drugi igrač ( bek/ Marchisio) ulazi u prostor.

Tu se uloge Marchisia i Vučinića drastično očigledno mijenjaju, jer Mirko postaje desetka, a Marchisio (a)tipični napadač.

I inače se to radi, ali i s Vidalom, koji je danas imao nešto konzervativniju ulogu. Što zbog visine uloga , što zbog činjenice da su Juveu trebali igrači oko vlastitih 16 kad brane centaršut, što zbog toga što je ipak bolji defanzivno od Marchisia.

Celticu je cijelo vrijeme falilo "ono malo nešto" da uđu skroz u dvoboj. Juve je ponudio vrlo malo, a oni to nisu uzeli. Jedan bolji šut, jedno malo slabija reakcija na centaršut, stalno tu negdje ali na kraju - ništa.

Bilo je nešto prostora, prije svega na boku ali je lopta bila malčice prespora a i nerijetko je pas bio preokomit (da, može biti čak i to). Ovako su Juveovi bekovi odigrali malo defanzivnije nego inače i rješavali takve situacije 1 na 1.

Između linija nije bilo prostora jer su Pirlo i Vidal bili u krilu svoje obrane, pa je logično da je Celtic zaobilazio tu zonu kad je mogao birati.

Ono što me iznenadilo, očekivao sam drugačiji Juve. Celtic je vrhunska ekipa, ali ipak otočka i zadnji red sigurno nije previše vičan igri s loptom. Ovako, kad imaju dovoljno prostora čal i veznjaci oko centra, ovi (braniči) to nisu morali ni raditi i tako sakrili taj deficit. 

Da ih se stavilo pod veći pritisak, ne sumnjam da bi ritam Celticovih napada bio kudikamo raštimaniji. Da me netko pita želim li igrati protiv Brita tako da se povučem duboko, prepustim im ritam i riskiram velik broj polušansi i centaršuteva, nikako ne bih prihvatio. No, zato je netko trener Juventusa, a netko švrlja po forumu :).

I da, netko bi trebao sugerirati Lichsteineru da ako igrač stoji metar od gol linije i nema puno smisla stajati iza njega .