Rezultat ne mora biti jedino mjerilo rada trenera ili igre ekipe, posebno ako gledamo pojedinačne utakmice.

Jučer je Bayern imao loptu, ali je Real imao tri jebena zicera, i to ne ono nešto u blok, nego tri šanse za popizdit.

Dakle, da je ušlo šta je moralo uć, minimum 2:0 u prvih 45 minuta.

E sad, je li Bayern dominirao? Jest, ali je Real kontrolirao teren, postavljanjem i obranom.

Posjed ima smisla ako imaš penetraciju, on služi da bi ˝izbacio˝ protivnika iz ravnoteže i pronašao rupu. Jučer Bayern nije pronalazio rupe, a Real jest. Bez obzira šta je imao loptu svakih 10 minuta.

Ja volim stil igre Guardiole, ali jučer je taktika Ancelottija kreirala više čistih šansi. Mogao je Real ne zabiti gol, a Gotze zabiti onu jednu u 85-oj, a onda bi priča išla: Real nemoćan, Bayern ih slomio na kraju, super dominantni momci Guardiole... ma zajebi.

Carlo je svojim planom igre stvorio više šansi nego ovaj svojim. To je cila bit priče.

Druga je stvar utakmica dan ranije di nije postojala nikakva ambicija prelaska centra s loptom od strane Chelseaja. No, i to je dio nogometa, svaki trener procjenjuje što mu valja i kako do rezultata.