zašto da trujem ovu temu vjerskim raspravama.. neka i tebi gospodin podari mir i blagostanje, možda i medalju jednog dana.. ŽIVIO ROĐO

Čestitke Blanki na još jednoj osvojenoj olimpijskoj medalji

naravno, velike cestitke blanki na ovoj medalji, za mene je ta medalja cudo....

pa da, iskrene čestitke blanki, poseban pozdrav i zahvala dragom Bogu što joj je pomogao.

To jutro na dan finala san ustala ranije od planiranog,ka da san znala da mi tilo sprema senzaciju.uvijek je tako bilo,svakoga puta me gospa noću pripremala na ono šta slijedi toga dana kad se probudin.uvik na medalje,tronove i hrvatsku himnu.samo ovi put u riju nije bija ka obični,ka na dijamantin natjecanjiman.ka šta san već kazala,digla san se oko 10/11 po ovdašnjen vremenu i otac mi govori da mi pripravi shake od majčine dušice i jogurta.govorin mu da mi jogurt izjutra diže zeludac,no otac biva ustrajan i naterava me da popijen tu splačinu.a zna da me bole zglobovi i da bi mi jogurt moga škodit.ali ne otac ka otac mi reče da se umirin i izvadi mi sliku sv. Duje na stol.tu san ozarena lica gledala u duju i pitala ga potiho"sv.duje moj oću skoči za medalju,daj mi neki znak". otac se tog trena poćeša po livon uhu šta po nekin knjigama upućuje na medalju,znači medalju...otac je odjednon usta i reka idemo,vrime je.potrpala san u svoju najdražu,al staru i trošnu boršu,češalj,sapun i najdraži šugaman posvećen od svetoga oca ivana pavla,šta mi je nona dala da me čuva i briše po cilome surovome svitu.nikad se to van govorin puna srca,taj šugaman nije usmrdija od znoja i slično.jema je uvik specifičan miris po mlijeku,jel je nona iz njeg cidila sira...
Stigli otac i ja na stadion.već prvi korak na stazi prid letvicon,propadne mi noga.pomislin,mili anđele,nedaj zglobu ovome šta boli ka sto rana da propadne kad poletin u visinu.protrčala san dva puta do strunjače i letvice i mogu sad otvoreno kazati poprilično se umorila.to je meni dolazilo da se ispovratin.vidla san kuda stvari vode i zamolila oca jednu bananu,za koju znan da je ima jel je jednostavno uvik ima baren kilo u torbi.ovega puta otac maše rukon sa tribine da nema,nema nijednu.sila san na stazu i počela plakat.snaga me od izgubljenih suza počela napuštat,a natjecanje samo šta nije počelo.i onda munja božja i pravednost mi snagu dade.moja kolegica Šimić šta skače skupa s menon,mi baci prid noge dva tviksa.ako tada nisan ustala ka velika i počela se rastrčavat,nisan nikad.ljudi moja takova energija me preplanula tilon da san jednostavno letila.al tilo je bilo ranjeno,taj tviks,šećer,zamaglija je na 15 minuti pravo stanje organizma.
I počelo natjecanje.vec na prvon skoku me zglob skoro izda.tražila san dugu koncentraciju,pričala sa publikon i treneron.otac je u međuvremenu već bija popija pa je posta neugodan.vika je "ovo ti je zadnje natjecanje kokoško".nisan marila na njega.i da se vratin na skok,zaletin se onako iskosa,sa desne strane i vinen se u nebo.kako san inače uvik žmirila dok skačen,ovega puta san kad san letila gledala u nebo,a gore sunce moje,moja gospe mi rukon maše da dođen po broncu.i ja san je uvatila...

Poanta nije u liberalnim ili neliberalnim medijima. Isto kao što se digla kuka i motika od strane ne-liberalnih na Sandru jer je pričala o Jugoslaviji. A kad je došla medalja onda je kraljica...

Poanta je u tome da ako novinari od nekoga traže intervju onda ta osoba ima pravo reći što hoće, bez da "ideološka" policija s jedne ili druge strane intervenira. Da zahvaljuje Bogu, Krišni, Odinu, Titu ili Marxu, koga briga. Slušaj ako ti se sluša, prebaci ako ti se ne sluša. Ta potreba za nadzorom tuđih misli i riječi, s bilo koje strane, je otišla predaleko.

Posebno kada je riječ o osobama koje su toliko toga postigle svojim trudom i radom, bez da su im "dežurni dušobrižnici" u ičemu pomogli.

evo linkić direkt od orjunaša dušebrižnika, uživajmo svi skupa još jednom, blanka kraljice.

https://hrti.hrt.hr/#/video/show/2590005/blanka-vlasic-ovo-je-moja-medalja-za-za-sve-boli