Znamo recept za Kubu i to je dobro. Sa druge strane iznenađenja više ne može biti. Igraju 2 rivala koji se jako dobro poznaju.
Ovde će presuditi želja i srce junačko, a mislim da nam toga ne fali uopšte. Respektovaće nas daleko više nego prvi put, što može dovesti do toga da ne igraju lepršavo i tečno (a tada su najopasniji). Kada ih uvučeš u igru poen za poen i kada moraju krvavo da zarade svaki poen, onda je već druga priča i kod njih počinju oscilacije. Jr oni u igri najčešće nemaju "B" plan Tu je naša šansa. Daleko više taktičkih servisa, ne silovati i pokušavati isključivo na snagu. Kombinovati i lomiti ih iz minute u minutu.

Što se tiče drugog polufinala mogu reći da mi je drago da će se Italijani i Brazil morati žestoko istrošiti. Sa jedne strane je Brazil - ekipa koja je do pre nekoliko meseci dominirala, ne igra svoju prepoznatljivu igru. Malo zato što je ta igra delimično pročitana (nakon tolikih godina bio je i red), malo zato što je taj tim došao do svog zenita, a malo što su i drugi digli kvalitet svoje igre i konačno se uključili u ravnopravnu borbu za titulu. Sa druge strane tu je Italija koja ponovo hoće da preuzme primat u svetu odbojke koji je u prošlosti tako dobro držala. Imaju sve što treba. Imaju igru, ali ono najvažnije je domaći teren, publiku i verovatno naklonost sudija. Ovde je lako moguće da susret ode u 5 jako neizvesnih setova.

Jedno je prilično izvesno, biće to teška utakmica u kojoj će se pobednik više namučiti od pobednika prvog polufinalnog dvoboja.
Lično, ja im želim da poskapaju i jedni i drugi, jer mi ni jedni nisu dragi.

U finalu (u kojem ćemo verujem igrati mi) bi ipak više voleo Brazil, iz mnogih razloga.

Naravno, prvo da se desi to polufinale, pa da slavimo....