Tu je usro motku onaj ko je tog momka još u mlađim kategorijama stavio u napad. Pa njemu se sa tribine vidi panika u očima kad je u gol šansi. Ne zna šta će s loptom. Kad puca zatvori oči i opizdi onu nesternu loptu pa šta bude. Sa tom mirnoćom u završnici se rađa, ne može se to istrenirat. Ali se treningom može dovest do neke razine da od 10 zicera zabije 5. Da napamet nauči kako se ponašat u situaciji kad je u gol šansi.
Momak ima fizičke predispozicije da bi igrao nogomet, ali na nekoj drugoj poziciji. Mogli su ga učit igrat obranu, naučit ga centrirat i imali bi krasnog beka. Samo nema on koncentracije ni za obranu. Koliko puta se ko bena zalijeće u ofsajd bez ikakvog osječaja za igru, za prostor....pa onda onaj igrač s loptom ima automatski rješenje manje.
Maglica je fizičkim predispozicijama igrač za ligu petice, ali talentom je igrač za iza zgrade, kad se jedan ozlijedi, pa on malo uđe da obe ekipe imaju jednak broj igrača. Tako da kad se to sve zbroji i oduzme, jedan fini igrač za dno 1.HNL ili za 2.HNL.
Imali smo mi u srednjoj momka koji nikad nije trenirao nogomet, volio ga je igrat ali nije ga interesiralo treniranje u nekakvom klubu, iako su ga neki treneri molili da dođe na koji trening, pa nek vidi, ako mu se ne svidi nek odustane. Zašto. Momak nije bio ni najbrži, ni najjači, niti je imo najbolji dribling, ali taj iz koje god pozicije opuca - gol! Kako mu god baciš loptu on je nekako iskontrolira i šut u 90% slučajeva ide tamo gdje je golmanu najteže za obranit. Ali njemu vidiš u očima da zna šta će s loptom prije nego što mu je došla. Maglica nikad unaprijed neće znat šta će s loptom.
Svaka njemu čast za trku, za 'prvu liniju pbrane', za sve one šanse koje je sam iskreirao oduzetim loptama, ali šta ti to vrijedi kad znaš da će od 10 puta, 9 puta falit.....