Da ne bih bio pogrešno shvaćen: trebalo je srpske novinare razmestiti na bezbednije mesto, a ne odmah do huligana, kao što su to uradili sa novinarom RTS-a i Radio Beograda, koji su normalno obavljali svoj posao. By the way: Šta će navijači Partizana među srpskim novinarima?

Sledeća tema je RK "Partizan". Mnoge stvari ukazuju na nečiju želju da isforsira scenario koji bi omogućio da se za "zelenim" stolom dobije utakmica. To nije prvi put da neki tim Sportskog društva "Partizan" kao Kalimero traži neku svoju pravdu i ljuti se što ne igra u pozorišnim uslovima! Navodno, rukometaši Partizana nisu hteli da izađu na parket, zahtevajući povratak novinara u dvoranu. To je isto kao da su igrači Zagreba u prvoj utakmici izašli sa parketa i odbili da nastave utakmicu iz protesta što su policajci izbacili njihove navijače iz "Pionira". I onda da počnu da ucenjuju delegata, kao što je to radila uprava Partizana. Reakcija delegata iz Slovenije je bila na mestu: moraju da izađu na parket, uz uslov da se prekine utakmica ukoliko dođe do većeg incidenta. Za vreme meča je sve bilo u granicama regularnosti, ukoliko se izuzmu šovinistička skandiranja i bacanja predmeta na teren. Ali, ako bi se zbog toga prekidao meč, onda se do sada ne bi završio nijedan susret srpskih i hrvatskih klubova.

Da rezimiram: Okanite se već tog jednostranog sagledavanja događaja. Još devedesete godine bio sam prisutan na utakmici Zvezda - Jugoplastika u "Pioniru" kada je 5 hiljada ljudi gostima skandiralo "Ustaše, ustaše!". U jednom trenutku, naivan koliko sam tada bio, okrenuo sam se prema policajcu do sebe, očekujući da će barem da opomene "navijača" ispred njega koji je penio od šovinističkog skandiranja. Pandur, međutim, jedva se uzdržavao da se i sam ne pridruži toj kolektivnoj fašističkoj ekstazi.

Može i jedan primer koji je tako diskretno prećutan u medijima početkom devedesetih. Ispred jednog beogradskog hotela prebijen je član mlade fudbalske reprezentacije Bauman samo zato što se nekome učinilo da je u pitanju Zvonimir Boban.

U međuvremenu sam mnogo toga naučio, razrešio mnoge dileme. Nemam ništa protiv kada posle Kranja budale upadaju u hrvatsku ambasadu u centru (?!) Beograda, pored policajaca-statista, i pale hrvatsku zastavu, kada posle martovskog nasilja na Kosovu frustrirani klinci podstaknuti nekim strankama, pale džamije po Srbiji, kada bubuljičavi "skinhedi" prebijaju cigane širom Srbije. Ne smeta mi jer znam da je to fenomen zvani "spirala mržnje". Svestan sam da je to manifestacija onoga što je Frojd nazivao "narcizmom malih razlika".

Ali mi uvek smeta kada se čitava srpska javnost uvek iznova zgražava nad postupcima "onih hrvata", "austrougarskih konjušara", "ustaša iz lijepe njihove", istovremeno zaboravljajući da ista dobrodošlica svaki put očekuje i Hrvate. Ostavite autobus sa hrvatskim novinarima pet minuta na nekoj beogradskoj ulici bez policijske pratnje i odmah će se stvoriti masa nekih besprizornih degenerika sa palicama željnih "revanša za Jasenovac".

Da ponovim: frustracija i kompleksi umnogome diktiraju glavni ton ne samo foruma ovog sajta. Batalite te gluposti i ostavite prostor onima koji vole sportsko nadmetanje, koji se dive svakom sportskom podvigu i koji neće postaviti stupidno pitanje zašto B92 toliko prostora daje "nekoj Hrvatici" Janici Kostelić. Kostelić zasluženo dobija prostor iz razloga što je najbolja skijašica sadašnjice, isto kao što bi to dobila i neka Švajcarkinja, Austrijanka ... I prvi sam za to da neka Srpkinja (ili Srbin, svejedno) dobije i čitav podsajt na B92 kada prvi put pobedi u Svetskom kupu.

Ovo su sve bile činjenice, a sad možete nastaviti sa svojim uvredama i drugim baljezgarijama."