Posle tri odigrane utakmice i sinoćne pobede nad Norveškom može se reći da
reprezentacija SiCg nema neki veliki kvalitet ali svojom borbenošću i uz određenu dozu sreće mogu čak i do medalje jer pobedom nad Nemačkom možemo biti prvi
u grupi i u sledećoj rundi uz pobedu nad Šveđanima i "bratski"remi sa Hrvatima eto nas u polufinalu što bi objektivno bilo maximum ove ekipe.
Odbrana nam je sasvim solidna,menjaju 3-2-1 u 4-2 a po potrebi igra se i zona 6-0
i uz dobre odbrane inače sjajnih Šterbika i Šarića taj deo dobro funcioniše.
Problem je napad jer ga tako reći i nemamo,kontre su nepoznanica pogotovo kad nema Žikice koji je uz to u lošoj formi,srednji bek je jedino Anđelković ali on sam
ne može da podnese celi teret jer nema adekvatne zamene(gde je Golić,Kokir)
Desni bek nam je najveći broblem petrić je van forme,a mlađi Krivokapić je zalutao
na SP u rukometu i to mesto nam ostaje kao rak rana u timu.
Pivot Nikolić je solidan a zamene Toskić i Đurković su više u timu zbog odbrane nego
što će igrati u napadu.
Levi bek Muratović je solidan,Stojanović prosečan dok stariji Krivokapić nedorečen
tj nije dovoljno igrao pa i nema ocene o njemu,ipak hvali sigurno Bojinović.
Sudžum je solidan baš kao i Ćuruvija dok Kojić može da zahvali Vuju za poziv na SP
Sve u svemu drago mi je da vidim da se dobro bore a kad je tako i poraz nije strašan.
Zaboravih i najbitnijeg igrača Đukanovića to je stvarno poseban lik i šteta što se
onaj norveški Tarzan nije približio sinoć Đuki da ga ovaj malo pomiluje!
Zanimljivo je i da je naša repka sastavljena od igrača raznih nacija
ored Crnogoraca
i Srba tu su i Bošnjaci-Muratović,Toskić te Mađar Šterbik.
I sve u nazadnoj i nacionalističkoj Srbiji, zanimljivo...