Da, hebote, niko nije pomenuo Gazu...jos jedan lep primer kako neumereno lokanje moze da ti unisti i karijeru i zivot generalno. U medjuvremenu sam se prisetio jos par njih koji su bili jaci na casici: Rej Parlor, Arsenal, zalio se da mu tesko pada teret popularnosti, jer ga navijaci stalno caste po pabovima, a on, eto, ne moze da odoli kombinaciji piva i francuskog konjaka (?!). Sten Kolimur, zasijao punim sjajem i ekspresno se utopio u tekili. Sead Susic (stariji brat Safetov za koga svi koji su ga gledali kazu da je bio mozda jos i talentovaniji od njega nije odoleo beogradskom nocnom zivotu...legenda kaze da ga je Gojko Zec svojevremeno jurcao po kafanama sve dok nije izgubio strpljenje i sutnuo ga iz Zvezde). Li Sarp ili Pol Merson nikada nisu ostvarili ni izbliza sve svoje potencijale samo zato sto su se kupali u potocima piva i viskija. Takodje ni onaj Sved koji je igrao za Parmu, Lids i Kristal Palas a kome sada ne mogu da se setim imena. Dugacak je, predugacak spisak igraca koji su upropastili obecavajuce karijere jer su potcenili uticaj starog demona alkohola - sto zbog pritiska i tereta slave, sto zbog ogromnih kolicina novca kojim su zasipani jos od punoletstva sto zbog nesredjene glave.