Miki, heroj Kupinova, napustio kuću „Velikog brata“
Falila mi je sloboda
Na sopstveni zahtev, Miki, heroj
Kupinova a i šire, sinoć je napustio kuću „Velikog brata“. Poslednjih nekoliko
dana najavljivao da će izaći, a juče mu je konačno prekipelo, spakovao je kofer
i krenuo kući. Svojoj kući. U ekskluzivnom intervjuu za „Blic“, Miki otkriva
zašto je napustio kuću, ko mu je bio pajtos, a koga ne može da gleda očima, i
čime će se sada, kada cela Srbija zna za njegov lik i delo, baviti u životu...
- Napustio sam kuću jer mi je falila moja sloboda. Kako sada da ti
objasnim... došao sam ovde zbog para, ali sam shvatio da kada bih uzeo te pare,
sve bih snove mogao da ostvarim. I šta onda imam dalje da živim. Ja da sam hteo
da napravim te pare, napravio bih ih. Nekako, nemam pojma kako, ali bih. Tako
živim. Radim koliko mi treba. Idem u šumu, tri dana radim kao konj i onda prodam
drva, uzmem pare i dokle god ne potrošim pare ja ne radim ništa. Shvatio sam da
meni ovo ne treba. Ne osećam se slobodno - počinje svoju ispovest za „Blic“ i
dodaje: „Ma, bre, vidim taj mikrofon i dođe mi da ga bacim tamo na onu travu.
Jednom sam ga i bacio. Ma šta znam, navikao sam se na one glupandere iz kuće.
Sad mi je malo žao. Pokušavam sve vreme neke stvari da im kažem, a oni ništa. Ne
volim laž i licemerje. A to sam video kod nekih od njih. Ne bih da imenujem jer
sad su mi svi dragi. Psiholog mi je rekao da treba da prihvatim različite ljude.
Svi smo različiti. Ali, sa većinom odande se nikada ne bih družio, ali, eto, sad
sam morao. Inače, ove ribe bih sve verovatno napadao gde god da ih sretnem.“
Koji vam je momenta bio najteži?
- Najgore mi je bilo kada su mi
dali gumenu lutku. Pa ko budala. Ali, eto, i to je bilo dobro. Napravio sam
zezanje do kraja i meni i gledaocima. Ispao sam glupav. Ja volim što sam glupav,
meni je krivo kada ispadnem pametan.
Sa kime ste se u kući najmanje slagali?
- Sa Jelenom nemam ništa zajedničko, ona mi je nekako strana. Šta ja
znam. Ne mogu ničeg ružnog da se setim odande, samo ću lepe uspomene da pamtim.
Mada, bilo je i ružnih stvari. Oni se svi u kući foliraju, ali polako će sve
izaći na videlo. Živci im slabe. Svi su generalno popustili sa živcima tamo.
Mislim, Đankarlo, kada ne bi samo šetao, puk’o bi skroz. Brdo stvari mi je bilo
loše u kući, smetalo mi je dosta toga, beznačajno je sada. Loše stvari sam
zaboravio čim sam izašao.
Ko vam je u kući bio najsimpatičniji?
-
Daliborka je zaista takva kakvom se pokazuje. Ona se stalno smeje. Ona kuva i
smeje se. Mogla bi da vodi neku emisiju o kuvanju. Ona uživa. Ja mislio da se
ona folira. Ma, stvarno je takva. Povlačim ono što sam rekao da se bavi još
nečim osim masažom. Verujem joj da nije lako i da i njoj ćale i keva šalju lovu
stalno. Najgotivniji su mi Nikola i Bosanac. Ma, znam da je Nikola gad, ali je
dobar, a pravi se gad. Ipak, Bosanac i Bosanka su vrh. Ona Bosanka kada kaže:
‘Ljudi gde su mi ćega’, ja crknem od smeha. Mislim da je najbolji fazon u kući
bio kada je Srba rekao: ‘Ja poznajem čoveka koji vam je prodao ove jorgane’. I
sad se smejem kada se setim toga. Ena je klinka, kada se napija uopšte ne vidi
sebe. Ali nije loša, ima pravu crnačku guzu.
Znate li da ste osvojili
simpatije nacije i bili najveći favorit za pobedu?
- Sada znam da sam
najveći favorit gledalaca. Ali, to za mene nema veze. Ma, prs’o sam tamo. Ima
ljudi koji su poverovali da sam stvarno onakav kakav sam bio dok sam radio one
tajne zadatke. Da ja perem noge u bazenu sa solju (ha, ha, ha). Ma, nisam spavao
noćima. Otvarao sam vrata kao kreten. Uživeo sam se u taj tajni zadatak, ali
ponavljam, prs’o sam tamo.
Kako je bilo odrasti na selu, u Kupinovu?
- Kupinovo, hm. Živeli smo... baba nam je umrla. Ja i deda. S njim sam
jedino dobar pajtos. Jer, kada je deda dobio lovu iz logora dao je meni. Sa
ćaletom se svađam ceo život. Školu sam napustio kada sam imao 16 godina. To je
bilo 1992. Teško vreme. Nismo mogli da se školujemo ni sestra ni ja. Seljačka
politika. Svi su mi govorili ti ćeš ostati na selu, tebi ne treba ništa. Pola
imovine je ćale rasprodao, a sada sam ja krenuo da rasprodajem sve, j*** ga. To
sam ponovio 100 puta, a evo i sada ću, ne znam koji je to filozof rekao, ali ja
se držim toga: ‘Ne valja život koji je ravan kada imaš sve’. Idem da radim u
šumu, kladim se u kladionici, igram karte i tako. Dobijem lovu pa odem za Novi
Sad pa tamo budem dok ne potrošim pare. Ceo život želim da odem iz Kupinova, ali
mu se uvek vraćam. To mi je samo fora kao: ‘Otići ću... ko vas j...’ Tamo su u
Kupinovu ljudi pomalo zli. Ma, to ima veze sa politikom. Ma, Sremci su to.
Kako će vas dočekati u Kupinovu?
- Idem pravo u Inđiju kod kuma,
tamo mi je najbolji drugar i jedna prijateljica. A posle, pustiću bradu, neću da
izlazim iz Kupinova dok mi ne poraste brada da me niko ne prepozna. Niko od
prijatelja ne zna da sam izašao, mnogi će me ubiti kada saznaju. Jednom sam
obećao da ću da mu dam 10.000 evra. Mnogo sam namenio prijateljima. Meni bi
ostalo 42.000 evra da sam pobedio.
Kako ste došli na ideju da se prijavite
za „Velikog brata“?
- Doš’o moj drugar iz Inđije koji mi je dao pare za
neki voćnjak i to mi je propalo. j*** ga. Neki moj drugar Joca. Oni kažu meni da
su me prijavili za „Big“. Vidim se na TV i kažem vidi budalu. I u jednom
trenutku pomislim da sam možda stvarno zanimljiv. Svi su mi rekli: ‘To majstore,
koliko ćeš para meni dati’. Neko mi je naručio dve neko tri hiljade evra. Ja
sam, majke mi, imao spisak ljudi kojima bih dao pare. Majke mi. Meni bi ostalo
tačno 42.000 evra, a onda bih kupio kuću na Fruškoj Gori. Ma, našao sam i mesto
tačno pored Dunava. Ma idi. Divota. Voćnjak da imam, pa kupim „veselu mašinu“,
to ti je mašina za pečenje rakije, pečem rakiju i uživam. I da namestim tu sebi
50 košnica, pustim se na neki čamac niz Dunav... Ide bre. I da nađem sebi neku
kurvetinu.
Šta ste planirali da radite sutra?
- Sutra ja i ćale
uzimamo parcelu da krčimo šumu. Pa, kada to prodam uzimam neke pare pa idem u
Inđiju kod drugara, pa do Zemuna. Ići ću da se najedem k’o čovek.
Milica
Čule
O sebi
Ja sam prirodni idiot.
Miriše mi dan na „Pako
Raban“.
Ja da znam što se plašim mraka, ja ga se ne bih plašio.
Nos mi je malo kriv jer kada sam bio mali padao sam pravolinijski.
Daj mi majicu, gde ću ovako go, pogledaj kako su mi ispali spojleri.
Kad stavim kosu na juriš ličim na Al Paćina.
Volim Grkinje jer
mi deluju suviše grubo.
Ala lažem, sve parčadi otpadaju, j... mi mater.
Gospodo, ja imam dinamit u desnici. Levom šutiram, od desne se i sam
bojim. Inače, bio sam golman.
Stariji likovi iz sela me odvedu u polje,
nađu rupu od lisice i nagovore me da uđem unutra da je hvatam, kad eto keve u
polju: „Deco gde je moj Miki?“. „Tu je tetka Miro, u rupi“. I ja tu izađem i
keva me otrese, a kako i ne bi žena, mogle su me pojesti lisice!
Ja
jednom pokušao da čistim zube tim koncem, sve sam neke rupe napravio. Hteo sam
da prebijem toga što mi je poklonio konac.
A. N.
O ostalim
takmičarima
Za Enu: „Ti mala nemaš pojma kol’ko ne znaš. Ne kažem da si
glupa al’ nisi ni mnogo inteligentna“.
Za Marka: „Pa, ti si još gluplji
nego što sam mislio“.
Za Edina: „Edo, to što su tebi dali zelenu tablu,
to nije slučajno“. „Gotivan si mi, kako da ne gotivim glupavog Bosanca.
Za Veselinu: „Još bolje gospođo ako ćete vi da uzmete pare. Ja onda mogu
odmah kući, da se zbližim sa vašom ćerkom“.
Za Jelenu: „Ko misli da
Jelenin dečko Jovan taslači neku kuravu sada u Novom Sadu neka digne ruku“.
Svim takmičarima: „Ja vam pravim večeru, a vi me izbacili. Kakvi ste
pederi, mislim, po karakteru“. „Nisam ja dobar nego ste vi loši“.
Daliborka: „Nas dvoje nikako ne pričamo...“. Miki: „Sad ćemo, samo da
izbacimo Marka. Kad se malo proredi, biće daj šta daš“.
O politici
Kakvi Tarabići! Rekli, dođe čovek iz Koštunića i izvuče nas, a on nas
zakop’o još gore, j.... ga u usta mutava! Doš’o taj ludak, ja čitam ljude, al’
njega ne mogu da provalim! Strašan tip! Al’ ima samo jedan čovek kojeg bih
istuk’o na ulicu da ga sretnem. Zove se Dejan Mihajlov. Mislim da bih ga prebio,
pa nek’ idem u zatvor! Tuk’o bih ga k’o vola u kupusu i to onako, bez razloga!
Roditelji srećni što se Miki vraća kući
Dok Mikijevi fanovi u
neverici čupaju kosu, njegovi roditelji kažu da im je najvažnije da se on vrati
kući živ i zdrav.
-Žao mi je, kako nije. Ma, najvažnije je da se on nama
vrati živ i zdrav. Bolje da dođe zdrav nego lud. Osećam da je puk’o, ali još ne
znam tačno zbog čega. Ipak, nije on takav igrač da bi mogao da izdrži sa ostalim
ukućanima. Videli ste i sami, Miki je u odnosu na njih bio k’o nebo i zemlja.
Ništa on nije folirao, on je kao ja, sve što misli to i kaže. Krivo mi je, mogao
je bar da izdrži do sledeće nedelje, kada dva stanara napuštaju kuću - u jednom
dahu nam je ispričao Mikijev otac Mirko Đuričić.
Na naše pitanje kako
ove vesti komentariše mama Mirjana, Mirko je odgovorio:
- Eno je u
bašti, plevi papriku... Šta se tu može, život ide dalje.
A. N
...
, pa cak i moj stric, covek koji je intelektualac i koji je pre pocetka pljuvao VB na sva usta...Posle mu se Miki svideo nenormalno i gledao je samo da bi slusao sta ovaj kenja...
