Ešdaun krsio ljudska prava

D. Stojanović, 17. februar 2007

Od stalnog dopisnika: Sarajevo
DESPOTIZAM bivšeg visokog predstavnika međunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, Pedija Ešdauna, moraće da plate poreski obveznici ove bivše jugoslovenske republike. Drakonskim smenama srpskih političara i zabranama obavljanja javnih funkcija, Ešdaun je prekršio njihova elementarna ljudska prava, a to je odlukom AP 1240/05 presudio i Ustavni sud BiH. To je osnova da oštećeni zatraže odštetu.
U ovom postupku na osnovu apelacije bivšeg predsednika Narodne skupštine Republike Srpske i lidera Srpske demokratske stranke Dragana Kalinića, najviša pravna instanca u svojoj odluci kaže: "Utvrđuje se povreda prava na delotvoran pravni lek i člana 2, stav 2. Ustava BiH u vezi sa članom 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda".
Ustavni sud je naložio državi BiH da Kaliniću osigura ustavna prava na osnovu navedenih prekršenih prava. Ova odluka omogućava Kaliniću da pred Sudom BiH pokrene postupak za nadoknadu štete i političku rehabilitaciju. Pošto je utvrđeno da su mu prava prekršena, gotovo je sigurno da će nekadašnji prvi čovek SDS - a dobiti ovaj postupak.
Ali, Kalinić nije jedini. Zajedno s njim, 30. juna 2004. godine, Pedi Ešdaun je smenio još 59 srpskih političara, većinom Kalinićevih partijskih kolega. Na osnovu odluke u Kalinićevu korist svi oni će moći zatražiti odštetu od države BiH, koja će se sigurno popeti na višemilionski iznos.

Kontroverzni britanski diplomata smenio je još nekoliko stotina srpskih kadrova. Osim što su ostali bez posla i zabranjeno im elementarno ljudsko pravo da biraju i budu birani, ovi ljudi su stavljeni na stub srama. Bez dokaza i samo na osnovu uopštenih kvalifikacija proglašeni su državnim neprijateljima, pomagačima haških begunaca i protivnicima saradnje sa Haškim tribunalom.
Uzaludni su bili pokušaji domaćih i stranih medija da od Ešdauna dobiju bilo kakav dokaz za smene. Ešdaun je odgovarao da je reč o pouzdanim obaveštajnim podacima. Kakvi su njegovi "pouzdani obaveštajni podaci" najbolje ilustruje činjenica da se na jednoj njegovoj "crnoj listi" navodnih pomagača haškim beguncima našao i sveštenik Srpske pravoslavne crkve Vasilije Vejnović, koji je preminuo pet godina pre nego što ga je Ešdaun proglasio Karadžićevim jatakom (30. juna 2003. godine).
Jasno je danas da je Ešdaunu bio cilj da "ukine" SDS, koja je tada bila vodeća partija u Republici Srpskoj, u čemu je uspeo...
Da li će država BiH, zbog ovog slučaja, tražiti Ešdaunovu odgovornost, ostaje da se vidi.

E Pedi Pedi...pa zasto si Pedi?