Preneseno iz BHdani

Beograd: Glas bolje Srbije - Svetlana Lukić, Svetlana Vuković, Peščanik



Republika Srpska ne zanima ljude u Srbiji

Autorice kultne emisije Peščanik, koja se godinama emitira u programu beogradskog radija B92, za Dane govore o medijskoj sceni današnje Srbije, tabloidima, tajkunima, odnosu Beograda prema Republici Srpskoj, Koštunici, Tadiću, Miškoviću, Srpskoj pravoslavnoj crkvi…



"SPC podržava antievropsku politiku Vojislava Koštunice, negira ratne zločine, krije ratne zločince i mrzi Haag"
DANI: Zahvaljujući internet izdanju vaše emisije, mnogi građani BiH prate Peščanik. No, vjerovatno je broj onih koji nisu imali priliku da čuju ili pročitaju Peščanik puno veći, te vas molim da predstavite vašu emisiju.

- Peščanik se emituje na Radiju B92 od februara 2000. godine. Zamišljen je kao deo finalne kampanje za rušenje Miloševića, a preživeo je do danas jer se Srbija u najvažnijim stvarima nije odrekla Miloševićevog nasleđa. Emisiju sluša 170.000 ljudi, a naši sagovornici su isključivo nezavisni intelektualci koji se zalažu za građanske vrednosti. Dakle, u emisiji nikada ne govore oni koji su na bilo koji način podržavali velikosrpski projekat. Redovni sagovornici Peščanika su: Latinka Perović, Teofil Pančić, Petar Luković, Srđa Popović, Vesna Pešić, Žarko Korać, Nataša Kandić, Sonja Biserko, Nenad Prokić, Biljana Srbljanović…

DANI: Stoji li moja ocjena da Peščanik odudara praktično od svih emisija i programa te medija u Srbiji? Kako, ustvari, izgleda današnja medijska slika Srbije? Gdje se na njoj nalaze RTS, Politika, Nin, Vreme, Danas, TV Pink i RTV B92?

- Državna televizija s Tijanićem na čelu je praktično ista kao u doba Miloševića. To je glasilo pre svega Demokratske stranke Srbije, koju vodi Vojislav Koštunica. Politika i NIN su još gori nego RTS. U njima prostor nalaze ultranacionalisti i klerofašisti i u njima je epicentar revizije srpske istorije devedesetih. Vreme i Danas se nekako drže, TV Pink gledate i sami, a B92 je nepovratno krenuo putem komercijalizacije - većinu programa čine fudbal i Veliki brat. Peščanik, nažalost, jeste usamljen primer doslednog kritičkog mišljenja i preispitivanja uloge Srbije u ratovima devedesetih.

DANI: Kakva je uloga mnogobrojnih tabloida kojima su pretrpane trafike u Srbiji?

- Tabloidi u Srbiji su proizvod udbaških, mafijaških i tajkunskih klanova. Njihova uloga se menja po potrebi. Oni su tu da satanizuju političke protivnike, da pripreme javnost na ubistvo premijera Đinđića, da minimiziraju i opravdaju srpske zločine za vreme ratova devedesetih, da javno mnjenje okrenu protiv Evrope i Amerike itd. Tabloidi sistematski promovišu rasizam, ksenofobiju, mizoginiju. Jednom rečju, to je opasno medijsko đubre.

DANI: Kako se na medije u Srbiji odražava moć tajkuna koje je porodila Miloševićeva vlast i tranzicija u Srbiji?

- Vlasništvo nad većinom medija u Srbiji je dobro čuvana tajna. Sada se s nostalgijom sećamo BK televizije, za koju smo znali da joj je vlasnik Bogoljub Karić. Sada postoji opravdana sumnja da većinu medija kontroliše najveći srpski tajkun Miroslav Mišković. Kako se približavaju izbori, u Srbiji se pokreću tri nova dnevna lista, koja će poslužiti samo u predizborne svrhe.

DANI: Kakve će posljedice po društvo u Srbiji imati donošenje odluke o konačnom statusu Kosova?

- Posledice će biti onakve kakve vladajuća elita bude proizvela. Ukoliko njihova frustracija bude velika, kao što izgleda da hoće, onda će u Srbiji svako ko misli da odlazak Kosova treba racionalno prihvatiti, da je Kosovo izgubljeno još 1999, da s Albancima treba započeti odnos pomirenja i saradnje - biti optužen za veleizdaju. To znači da svaka budala može da ga pljune ili baci kašikaru u njegov prozor.

Inače srpsko javno mnenje ima vrlo razuman odnos prema temi Kosova, većina ljudi zna da je to izgubljena stvar i zato jedna obična radijska emisija ima toliki broj slušalaca.

DANI: Koliku "specifičnu težinu" na unutarnjoj političkoj sceni u Srbiji imaju Republika Srpska i Srbi u BiH?

- Osim izbeglica iz Bosne, Republika Srpska ne zanima ljude u Srbiji. Zato je Koštunica opsednut tom temom i stalno dovodi Dodika u Guču, na koncerte Arkanove udovice, na svoje partijske i državne skupove. Predsednik Tadić ne želi da zaostaje u patriotizmu, pa u tim stvarima neuverljivo imitira Koštunicu. Trenutno povezivanje pitanja statusa Republike Srpske i Kosova od strane srpskih vlasti je veoma licemerno i direktno destabilizuje političku situaciju u BiH.

DANI: Za posmatrača sa strane čini se da je prilično lako politički pozicionirati sve ključne političke aktere u Srbiji - i Šešeljeve radikale i Koštunicin DSS i Jovanovićev LDP... osim Demokratske stranke i predsjednika Borisa Tadića. Gdje vi smještate Demokratsku stranku i njenog lidera?

- Demokratska stranka i Boris Tadić su taoci Vojislava Koštunice, pri čemu ni ovde nikome nije jasno zašto. Ili se plaše da će njihov lider proći kao Zoran Đinđić ili je Tadić pod prevelikim uticajem svoga oca akademika i njegovih prijatelja, potpisnika Memoranduma SANU.

DANI: Kakva je uloga Srpske pravoslavne crkve u današnjoj srpskoj politici i društvu?

- Pored Koštuničinog DSS-a, to je najmoćnija politička organizacija u zemlji. Oni su učestvovali u kampanji za ustavni referendum, ekplicitno pokazuju ko su njihovi omiljeni političari, a to su Koštunica, Velja Ilić i Šešelj. Zalažu se za Srbiju kao monarhiju, preko državne pošte naplaćuju crkveni porez, grde Srpkinje zato što ne rađaju više dece. Ministri im dekretima vraćaju imanja desetine hiljada hektara šuma. Zauzvrat, SPC podržava antievropsku politiku Vojislava Koštunice, negira ratne zločine, krije ratne zločince i mrzi Haag.

 

2. Intervju-clanak je iz casopisa DANI, glavni urednik sarajlija Pecanin, pa me iskreno zanimalo sta Srbijanci misle o napisanom jer ne znam o kome se radi a ti se nas'o prozvan?

 

Pises da su BiH Hrvati ugrozeni u Husinu kraj TZ a kad dodje slika usuti ko zaliven, ko da ti je neko opalio dva samara? :-)

 

fair & square.