NYC je napisao/la:
Čitam ovo o šamaranju profesorke, razmišljam naglas i počinjem sam sebi da zvučim kao nekada moji stari meni! Ono, "
eeee, kad sam ja bio srednjoškolac..."!
Ali, stvarno, ovako nešto je "u moje vreme" bilo
nezamislivo - i to ne zato što su škole bile strožije, već zato što niko od nas, da je počinio takvu gnusobu, ne bi mogao da izadje pred oči
svojim roditeljima! Ladno bi bilo ono, "deder, sine, spusti pantalone do kolena i okreni se!".
Stvarno me živo zanima, čiji je taj "mali" i - ako ima roditelje - šta su mu ovi rekli nakon što su saznali za njegovo junačenje?
Posebna priča su "drugari iz odeljenja" koji čak snimaju ovaj siledžijski istup... i niko ništa da zucne?
Vidi cijeli citat
sta je,frka,ha?
aj cik dodji da predajes ovde
nemaju roditelji danas vremena da se bave decom,zato ih i ima sve manje.
samo su pare bitne,tako nam svi govore,jedno dete propalitet manje vise.
nagli prelazak sa sistema koji je bio takav kakav,ali je uvek gajio zajednistvo,pomaganje...toga danas nema.Prolazim danas gradom,covek se izvrnuo na sred ulice,verovatno infrakt,i svi prolaze,niko ni hitnu da zove...za nepoverovati.