Sad kad vec pričate o pandurima.
Evo jedna situacija. Gostovanje u Zadru. Sibenik bija u drugoj liZi i tribala nam je ta pobjeda. Koliko se sićan, Rukavina je uša s klupe i rješija utakmicu. Al nisam siguran.
Nebitno.
I na kraju utakmice slavlje, slavimo na ogradi i s nama je slavija samo golman Sibenika. Svi ostali su išli u svlačionicu.
Pivamo "Šibenik je gradina, gradina, gradina, Šibenik je gradina - vi ste kurac!".
I netko je itnija upaljač na travnjak. Ponavljam, nigdi nikog na travnjaku, osim naseg golmana na žici.
I tad uliće interventna. Deru se, ko je bacija upaljač, svi muču i krivog mulca odvode. Kasnije sam sazna ko je itnija upaljač.
I sad oni sa njim vanka, a gostujuca tribina Stanova je ka na Šubićevcu, digneš se na prste i vidis na cestu sve šta se dešava.
I sad oni njemu digni ruke, momčić digne ruke gori, a oni palicom u rebra. Mali odma refleksno skala ruke da zaštiti rebra i ovi mu slipi trisčetinu, i kaze ruke gori reka san.
Mali opet ruke gori, ovi opet isti postupak, palica u bubrig, mali opet kala ruke da se zaštiti, i ovi opet trisčetinu i kaze ruke gori reka san. To je bija jedno 5-6 puta postupak. Lice cilo crveno od trisaka. Rebra, ko zna...
Mi krenuli protestirati, govoriti im da ga ostave, da šta rade, jesu normalni. I onda su ga ubacili u maricu.
Da je tom panduru netko taj put stinu udrija u glavu, ne bi mi ga bilo ža.
Razumim da je taj pandur mozda bija i ratu, a vikalo se Zadar Bežigrad, ali ono je bilo izivljavanje.
Stoka jako malog iq-a.
