* Šta je bolje?
- Pre nezavisnosti između naših država nije bio uspostavljen platni promet, nisu postojala ozbiljna interesovanja za investicije i ekonomska partnerstva. Sada smo države otvorenih granica, potpuno slobodne komunikacije građana, sa obostrano iskazanim interesom za bliskost ekonomske i ukupne saradnje. Potpisali smo mnogobrojne međudržavne sporazume, a uveren sam da će naši budući odnosi biti primer bliskosti u ukupnoj međunarodnoj zajednici. Takvim odnosima sam doprinosio i doprinosiću komunikacijom sa predsednikom Srbije.
* Plašite li se da bi aspiracije Albanaca prema novim teritorijama mogle da se prenesu i na Crnu Goru?
- Nemam takvo strahovanje. Albanci u Crnoj Gori doživljavaju Crnu Goru kao svoju državu, a Crna Gora je maksimalno posvećena u ostvarenju punoće njihovih i prava drugih manjina. To smo pokazali odnosom prema manjinama i u Ustavu nezavisne Crne Gore gde je pozicija manjina normativno unapređena, a siguran sam da će primenom postojećeg zakona manjine ostvarivati sva prava koja obezbeđuju punu zaštitu njihovog identiteta u građanskoj državi.
* Dali ste mnogo obećanja tokom kampanje - veće plate i penzije, smanjenje nezaposlenosti, gradnja autoputeva... Pošto to nije u nadležnosti predsednika, kako ćete ih ispuniti?
- I u prethodnom mandatu sam promovisao vrednosti Crne Gore, njene prirodne resurse i najvrednije ekonomske projekte za koje se očekuje partnerstvo i pomoć drugih država. Građani Srbije znaju da sam u mnogobrojnim kontaktima sa predsednikom Tadićem preporučivao da se ohrabre preduzetnici i preduzeća u Srbiji za korišćenje Luke Bar kao svoje servisne luke i da iskažu interesovanje kada bude aktuelna njena privatizacija. Takođe da sam smatrao nužnim da dve države zajednički preko odgovarajućih fondova EU, a uz partnerstvo neke od država EU, obezbede finansiranje rekonstrukcije pruge Beograda - Bar. Moja prednost u odnosu na političke oponente je u dobroj saradnji sa Vladom koja, naravno, realizuje ove projekte, ali predsednik države ih svakako mora promovisati i ohrabriti njihovo ostvarenje.
* Da li je realno da Crna Gora, kako se najavljuje, aplicira već u junu za ulazak u EU?
- Realno je da Crna Gora bude maksimalno posvećena dostignuću standarda EU. Mi treba da se posvetimo brzini osvajanja standarda, a ne takmičenju sa vremenom pridruženja. Uveren sam da je realno da brzo osvojimo standarde EU, a kada ćemo biti u njoj, zavisiće i od unutrašnjih odnosa u Uniji i njene politike proširenja. Zato nisam pristalica striktnih rokova, posebno u mesecima. Realno je da se uskoro aplicira za kandidaturu, a do kraja godine dobije bezvizni režim ulaska naših građana u EU.
* Iako 70 odsto građana to ne podržava, Crna Gora intenzivno pokušava da uđe u NATO...
- Najvažnije je da se građani detaljno obaveste o prednostima ove alijanse. One su bezbednosne, ekonomske i političke. Naravno, treba dati jednaku šansu i onima koji su protiv ulaska u NATO. Uveren sam da će razlozi koji su interes države i građana opredeliti većinsko raspoloženje prema ovoj bezbednosnoj evroatlantskoj integraciji.

CRKVA PO ZAKONU
* Kakav je vaš lični stav povodom oduzimanja imovine Mitropoliji crnogorsko-primorskoj na zahtev „Crnogorske pravoslavne crkve“?
- Crna Gora je sekularna država, što podrazumeva punu odvojenost države i crkve, nemešanje države u crkvena i crkve u politička pitanja. U odnosu na imovinska pitanja, kao i u drugim slučajevima, to treba rešavati u institucijama sistema, primenom zakona.

NISAM U SENCI ĐUKANOVIĆA
* Zameraju vam da nemate predsednički autoritet, da radite iz senke i po nalogu Mila Đukanovića...
- Odgovor na to pitanje dali su građani koji su me ubedljivo podržali u pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora. Ispunjen sam zahvalnošću i zadovoljstvom da sam pobedio sa podrškom i poverenjem više nego svakog drugog glasača. Naravno, osećam i veliku odgovornost uz odlučnost da svoju dužnost obavljam za dobro svih i države Crne Gore. To je najbolji i najjasniji odgovor na podmetanja dela opozicije koja je i time samo iskazala neozbiljnost i svoje političke kampanje.