Ka dite čula san,

Još se sićan ka i sad

Riči dide mog:

Upamti zauvik

Da u njima vire ni

Nisu oni ka i mi

I tako dodje dan

Da mi čovik dobro znan

Hoće uzest nju,

Al' mi je ne damo

Jer ona je dio nas

I ostat ćemo tu

 

Cili život živin tu

Ka u nikom plavom snu,

Jer to je zemlja dide mog

I oca mog

Ja ostajem na njoj

 

A ona je prilipa

Ka draga divojka

I sva'ko želi nju,

Al' mi je ne damo

Jer ona je dio nas

I ostat ćemo tu

 

Vino i gitare, nek opet ispune mi noc
To staro vino i gitare
Veceras ce prijatelji doc.

Vrijeme neka stane kad ovdje okupe se svi
zivotu s nek druge strane
Veceras stajat' cemo mi.

A mladost neka ide, zivot mora nekud poc'
Pa i rane sto se vide
Sve ce proc'.

Vino i gitare, zelim nocas ja u domu svom
Kad stari prijatelji dodu
Nek ne nadu bol u srcu mom.  

Usred tišine grada i usnule ljepote
Tiha se čuje gitara, "la musica di notte"

Ako si pošla spavat, bila ti laka noć,
Družina naša s pjesmom zakantat će ti doć.

Otvori draga prozor, i slušaj naše note
O ljubavi ćemo pjevat "la musica di notte".

 

 

 

Dva bracanina

Kad su se dva bracanina intrala na fjumeri
A ca, a ca, ca kažu momka dva?
Ma nema nista tvoga, ma to je bacva moja,
Ma ferala mi hoj, oj sokolicu moj!

Tad rivom prođe šjora Mande, nosi žmul bevande
A ca, a ca, ca kažu momka dva?
Ma ajde šjora Mande, donesi žmul bevande,
Nek cila riva zna za bracanina dva!

Tad rivom prođe cura fina, nosi bokal vina.
A ca, a ca, ca kažu momka dva?
Ma ajde curo fina, donesi bokal vina,
Nek cila riva zna za bracanina dva!

 

 

Tvoja zemlja

Tu ćeš naći uvijek dom,
srce koje kuca za te,
ruku da te prati,
majku da te shvati,
znat ćeš sve što treba znati.

Znat ćeš kako boli plač
kada tvoja zemlja pati;
ali iza svega
sigurno ćeš znati
što ti znači ovaj kraj.

To je tvoja zemlja, tu sagradi dom,
tu je stari temelj, tu na kršu tvom.
Tuđin i oluje kidali su nju,
al' još uvijek tu je sve dok mi smo tu.

Bit ćeš bogat ko i mi,
kralj što ne zna što je kruna,
al' na svojoj grudi
ko i ovi ljudi
bit ćeš velik ko i mi.

 

Srce moje kucaj tiše, zastani na tren,
da je slušam kako diše, da je slušam kako diše,
da je slušam kada budem njen.

U čempresu sam bio u bršljanu đardina,
iz čokota sam pio i sunce iz starina,
i tako prepun ljeta ko nanosi leandra,
izležavam se s cvrčkom na grani oleandra.
I onda nek poteku i stoljeća i milje,
pretvorit ću se opet u bosiljak i smilje,
u čemprese i bršljan, u sokove agava,
da poljupcem je budim kad pored mene spava.

Budi noćas mirno more ona bit će tu,
po kucanju moga bila prepoznati ćeš nju.
Srce moje kucaj tiše, zastani na tren,
da je slušam kako diše,
da je slušam kako diše,
da je slušam kada budem njen,

Budi noćas mirno more...  

Ti si rajski cvijet, tebe voli svijet,
Tebe volim ja, i više nikoga.

I ona sama, da ne zna mama,
Ružice brala, dragome svom.
I ona sama, da ne zna mama,
Ružice brala, dragome svom.

Anko Ančice, dušo i srce,
Tebe volim ja, i više nikoga.

Samo nemoj ti, majci kazati,
Da te ljubim ja, i više nikoga.

I ovo cvijeće uvenut neće
Što dragi dragoj na poklon da.
I ovo cvijeće uvenut neće
Što dragi dragoj na poklon da.