ne znam,valjda se neko javi ko zna ,nadamse

 

KAD SE ODMOTA STARA TUNJA

Zadija se stari ribar,
ka na udici života.
Star ka niki stari libar,
blizu mu je već i stota.

I ne vridi da beštima,
šta su prošle stvari lipe.
Jer na kraju život svima,
pušti crno ka u sipe.

Kad se odmota stara tunja,
kad se ispusti zadnja čaša.
Život je proša, sve je bilo,
ostala još su dva, tri paša.

Kad se odmota stara tunja,
kad se ostruže dno od teće.
U svoje vrime nan je dobro,
nikad za sime ne priteče.

Kad se odmota stara tunja,
kad se ispusti zadnja čaša.
Život je proša, sve je bilo,
ostala još su dva, tri paša.

Kad se odmota stara tunja,
kad se ostruže dno od teće.
U svoje vrime nan je dobro,
nikad za sime ne priteče.

Nije više ruka jaka,
nima force ni da vikne.
Ol` od mora, ol` tabaka,
sve ka vino jednom cikne.

I dok pustu mrižu krpi,
još u staro zvira sunce.
Šta je život da se trpi,
kad ne vridi ni po unće.

Kad se odmota stara tunja,
kad se ispusti zadnja čaša.
Život je proša, sve je bilo,
ostala još su dva, tri paša.

Kad se odmota stara tunja,
kad se ostruže dno od teće.
U svoje vrime nan je dobro,
nikad za sime ne priteče.

Ima ko "Croatio iz duse te ljubin",al klapsku verziju,a ne onu Tomislava Bralica????? 

 

Dida moj, dida moj..

ode mi je zima,
daj mi kaban svoj..
.
Dida moj, dida moj...
sve me boli, tilo traži
rakijom me sveg namaži
kao kad sam dite bija ja.

Da mi bude miran san
baci na me kaporan...
Dida moj...

Dida moj, dida moj...
ode mi je zima,
daj mi kaban svoj...
Dida moj, dida moj...
Bolestan je unuk tvoj.

Dida moj,
sve me boli, tilo traži
rakijom me sveg namaži
kao kad sam dite bija ja

Da mi bude miran san
baci na me kaporan...
Dida moj...

.Dida moj, dida moj...
ode mi je zima,
daj mi kaban svoj...
Dida moj, dida moj...
Bolestan je unuk tvoj..

 

ŽIVOT LETI KAPETANE Teo Trumbić, Pero Crljen, Siniša Škarica

To što fali riči što nas manje ima šibenska će pisma vraćati te svima Sve je manje suza a ti se ne ljuti slomljena nam duša u prsima ćuti Život leti, kapetane mladost biži, a na srcu friži dok nas s našeg kampanela i sad bude od Boga batude Svoju si dobrotu ostavija svima nekoj novoj dici igru s Baldekina Kad nediljon klapa skupi se u kali svi se tebe situ kapetan im fali a dani se vrte ka basket, ka srića najlipšu si priču o mladosti priča

Evo san ti doša, umoran i šporak,

s praznon valižon o’ karte,

nad glavon misec još mi prati korak,

u škašeli o’ briškule karte.

Evo san ti doša, grade šta se budiš,

tu san da ti pričan, tu san da mi sudiš,

evo san ti doša, bar na čašu vina,

evo natrag tvoga izgubljenog sina.

 

Dobra vam bila večer prijatelji moji
ko će izmišati karte ako nas nima
Sidimo noćas kraj stola
a vidim da nima nas pola
al pisme naše su zauvik tu...

Evo mene moji ljudi doša sam vam na bevandu
još je živa naša loza još se penje uz verandu
Evo mene lipi moji bili galeb neka leti
oduvik je bila pisma dalmaciji zakon sveti
Čuvaj sine moj, maslinu i škoje
kada zaspem ja pamti riči moje

Dobra vam bila večer prijatelji moji
ko će izmišati karte ako nas nima
Sidimo noćas kraj stola
a vidim da nima nas pola
al pisme naše su zauvik tu...

Evo mene moji ljudi doša sam vam na bevandu
još je živa naša loza još se penje uz verandu
Evo mene lipi moji bili galeb neka leti
oduvik je bila pisma dalmaciji zakon sveti
Čuvaj sine moj, maslinu i škoje
kada zaspem ja pamti riči moje
kada zaspem ja pamti riči moje  

Skupit cemo nocas, prijatelji moji
i drace i svice iz naseg dardina
tisucu sinova, razbacani skoji
i tisuce kceri gromaca i stina

Nocas cemo zemlji ko materi reci
nosimo iz grozjem srce u kaseti
i za svake ce loze, krv rumena teci
a pisma ce sama poci po kaleti

Rasti zemljo, pukni stino,
Kucaj srce materino
Sumi more, suzo slana,
Trajnaninaninanaanaaa

Dalmacijo zemljo, maslinova grano
Dalmacijo zemljo, kamena i smilja
O zlati mi veslo, kad ustanem rano
Obala je tvoja o suncanih milja

Do kamena zemlji, narasti ce plima
Sinovi i kceri ribari tezaci
A za one drage, kojih vise nima
Donit cemo vjenac pa u more bacit