dakle mirisi,eh...iako,moram u startu reći da svijet primarno doživljam očima,no ni mirisi nisu za zanemariti

NYC-miris (ali i zvuk) podzemne željeznice koji stalno dopire iz podzemlja(najsličniji mi je mirisu zagrijane pegle),te kao rezultat toga moja stalna fikcija da hodam po ementaler siru(što i nije daleko od istine).Specifični su mi i mirisi Central Parka (ehhhh),osobito ona ustajala voda kod Reservoira, ili zelenila uz Bow Bridge-no to je ipak bilo sugestivno

London-eh,zvučat će bedasto ali meni je miris Londona miris sira i francuskog vina u jednom podrumu...mislim da se nalazi blizu stanice Victoria i u neposrednoj je blizini kip Oscara Wilde-a.Također,miris Londona su i mirisi makrobiotičke kuhinje moje bivše šogorice.

Rim...SMRAD smeća koje je razbacano posvuda,i onih jezivih podgrijanih piceta što ih nude po štandovima

Zagreb...miris sendviča pred 'Pingvin'-om

Rijeka...smrad iz Luke koji se čovjeku s godinama omili

Lisboa...miris Porta...(ali čuvajte se,ima 21% alkohola!)

Praha...miris piva iz pivnice Rincon u Melantrichovoj

Atena...miris suvlakija i musake u jednom finom restoranu pod Akropolom

Madrid...beleive or not,odrezak Chubasco za mesojedce,ali i mirisi pršuta (jamon,jamon!)su posvuda

Firenca...miris sladoleda...da- sladoleda!negdje sam pročitao da je Firenca baš pradomovina sladoleda u Evropi...i daju ga onako na lopatice

Motovun,i Istra...trenutno,to je miris tartufa

 Lol: rece Bo, NYC - miris podzemne zeleznice, nesto kao "usijana pegla"... Meni je podzemna nesto kao "ogromna koncentracija amonijaka koji isparava i leti i zimi, neunistiv je i stipa za oci"! 

Za NYC jos: miris Guinnessa u irskim pubovima, naparfemisane mlade "trophy wives" na Upper East Side (gotovo svaka ima na sebi barem $100 vrednu vodicu!), miris drvenih klupa u St.Patrick's Cathedral, ostar zimski vetar koji ti se ureze u sinuse, odsustvo svakog mirisa u prilicno popunjenom gradskom autobusu - sto mi je nezamislivo, obzirom na godine provedene u Beogradu!!! - odsustvo smrada izduvnih gasova na ulici (bezolovni benzin je cudo!)...

Bilo gde na Jadranu: borovi i more... toplota sunca koje jos uvek greje i u 6 posle podne...  uvece: miris rostilja i galama iz kafica

Krf (Corfu): miris jasmina u julu koji se probija uskim ulicicama i prekriva celi gradic 

Lusaka, Nairobi, Johannesburg: miris paljevine... non stop negde gore neke vatre... pali se visoka trava (bush), po siromasnim naseljima gore vatre na kojima se kuha... miris lokalnog stanovnistva koji ne mozes da ne osetis... meni je to interesantno a nikako gadljivo... miris cvetajucih stabala koja se smenjuju po sezonama

New Delhi: miris vlage... svuda i uvek... teska opresivna vlaga koja te cini dvaput sporijim, ali nekako i mirnijim, cini mi se...

Dubrovnik: miris kamena! Da, starog kamena!

Beograd: miris koji dolazi iz gustog oblaka dima od cigareta koji se oseca svuda na Marakani, iako je to otvoreni stadion... miris u mojoj kuci pred Bozic ili slavu... kucaju se kojekakvi specijaliteti, zene trce gore dole, prozori zamagljeni od isparenja iz kuhinje... kolaci, torte... unutra je tako toplo, a vani - bas te briga! Opet, rostilj u Skadarliji...

al ste usrali stranicu s onim clankom...

ma nisam ni mislio na sadrzaj nego na formu, pa onda moram skrolovat u desno da vidim sto je tko napisao

 mea culpa,mea culpa!...loše sam otkopirao članak...

nego,meni je interview sjajan!...a Arsen sprema valjda 3. album u dvije godine,te još dvije zbirke poezije...čovjek je čudo...piše,sklada, ganja komade......ne bih više o tome...

a o mirisima-kako sam samo zaboravio miris lavande na Hvaru koji se osjeti još na brodu prije nego pristane u gradskoj luci?