samo za Đuru,kako osvojiti gradsku curu

redom:odrezati dugi nokat na malom prstu desne ruke,otići zubaru,vježbati samoglasnike,izvaditi majonezu iz uha i paučinu iz kose,mijenjati donje rublje prije nego se zalijepi za zid pri bacanju na isti, te terapijom izliječiti strah od tramvaja,semafora i ožbukanih zgrada

 Ej "guru" i oćul onda moć jebat sve što se kreće, baš kao i ti?

 teško, Đuro...jer nakon ovog slijedi kirurško odvajanje obrve u dva dijela te rezanje sraslih noktiju na nogama u nekom od brodogradilišta ili tvornica bešavnih cijevi

moraš shvatiti da je pred tobom ili duuuug proces,ili ipak cura iz zavičaja 

@NYC

hvala na suosjecanju. Ja sam se drzao teme: prijateljstvo. Ja sam vam odao tajnu o mom prijateljstvu iz gimnazijskih dana. Danas mi vise uopce nije zao, sto se nije nista "dublje" (kako ti kazes), dogodilo izmedju mene i moje prijateljice. Danas mi je dapace drago , da mi se to dogodilo. I ja i ona danas imamo familije i vec smo otvoreno razgovarali o tome.

evo pitanje za birtijase hotela erotic:

1) Jeli moguce da muskarac (homoseksualci iskljuceni) i zena budu "samo" prijatelji ? .....-  i

2)kako bi vi reagirali da vam zena kaze da ima "prijatelja" ?.....- mislim na ljubomoru.

 1) Jeli moguce da muskarac (homoseksualci iskljuceni) i zena budu "samo" prijatelji ? .....

Po meni je ovo nemoguće. Čast izuzetcima, verovatno ih ima - gde prijateljstvo postoji između muškarca i žene, ali iz ličnog iskustva mogu da kažem lični stav da je to neizvodljivo. Kad tad primetis da "drugarica" ima dobre noge, lepo poprsje ili pogled... Isti hemijski proces može u isto vreme da se dešava i kod "prijateljice". U svakom slučaju, i ako postoji pravo, iskonsko prijateljstvo između pripadnika suprotnog pola, to je moguće samo u mlađim godinama... Ja nisam imao "prijateljicu" sa kojom se nisam makar poljubio. 

 Da dodam samo...moguće je imati poznanicu, koleginicu sa posla sa kojom nakon posla i jos par kolega odes na piće, ali na tome i da se završi. Ali ako krene intenzivnije druženje, odlazak na večere, kućne posete, zajedničko slušanje muzike i gledanje filmova...zna se kuda to vodi.

Samim tim Olujo, znas odgovor i na tvoje drugo pitanje.

 eh,Olujni,dobro si pitanje postavio

prvo,iskreno ću priznati da su neke od najljepših ljubavnih priča u mom životu bile-skroz platonske...(nešto poput Gregory Pecka i Audrey Hepburn u 'Prazniku u Rimu')...ludili smo oboje,gledali se i razgovarali,šetali i 'slučajno' se nalazili...ali nešto više u tom trenutku-bilo je nemoguće...o tome bih mogao romane napisati...a na te situacije danas gledam s jednakom čežnjom kao na neki ljetnji 'one night stand',oboje je bilo jednako lijepo i jednako je vrijedno u mom sjećanju...no čar nedoživljenog uvijek platonskim pričama daje neku drugu dimenziju

pod 1)mislim da ne...iskreno mislim da ne

pod 2)bio bih ljubomoran,osim ako njen prijatelj ne bi bio gay

Da se i ja nadovezem na prvo pitanje.
Moj odgovor  je  NE....Imam  mnogo licnih primera a dvogodisnja veza koju sam skoro okoncao je upravo nastala iz "prijateljstva"(koje je pre "produbljivanja" trajalo 3 godine).
Sto kaze Hitman odgovor na prvo implicira i odgovor na drugo pitanje


Izvinjavam se ako sam nepozvan dosao u ovu prijatnu kafanu